On the 19th Sunday after Pentecost, October 15, 2023, when our holy Church celebrates the Holy Hieromartyr Cyprian of Antioch and Blessed Andrew fool-for-Christ, at the Monastery of the Synaxis of the Holy Archangel Gabriel, New Marcha, Richfield, Ohio, His Grace, Bishop Irinej of Eastern America, celebrated the Hierarchical Divine Liturgy. His Grace was welcomed at the entrance of the Church by Protopresbyter-Stavrophor Rade Merick, Protopresbyter Milan Pajić, Economos Dragan Goronjić and Deacons Željko Jurišić, Predrag Lemajić and the newly ordained Deacon Njegoš Perković, along with many faithful filling the Church.

During the Divine Liturgy, after the reading of the passage from the Gospel, His Grace gave a wonderful and meaningful sermon on the Gospel reading, in which he emphasized to the faithful people that to be called sons and daughters of the Most-High means to do good and love your enemies, being merciful as Our merciful Father.

Following the Great Entrance, the ordination of Deacon Njegoš Perković to the presbyterate followed. As Deacon Njegoš bowed down making the third and final metania in front of His Grace, the Bishop asked him:

What are you approaching and what are you looking for from our hands? To this question, he answered that he was seeking ordination to the Holy Order of Presbyter, and then gave a sermon in which he spoke about his life's journey:

Your Grace,  at this holy and sacred moment, on the joyous day of this holy and great holiday - the Protection of the Most Holy Mother of God, in filial devotion to Your Grace and to our holy Church, fully committed to the will, mercy and holy Providence of God, contrite and calm standing before the throne of the Most High in the sanctuary of this magnificent temple, and guided by firm faith and love for the upcoming, holy and sublime service of God, I approach your holy right hand today, with fear of God, sincerity and a contrite heart, ask Your Grace for ordination to the holy and sacred rank of Presbyter.

As much as I was called to serve God, the Church and my family, in my youthful days the faith of my pious, noble and kind-hearted parents Željko and Sretena, who in the most difficult times of war, encouraged by faith, hope and love, gave birth, raised and sacrificed for my sister and me, the fervor of my vocation flared up even more the moment when, as a small boy, at my first liturgy that I remember, at the altar door of the parish church in Waterloo, I saw Father Milovan, who at that moment, God-fearing and cautiously presented the Holy Gifts at the altar, and in whose words, Divinely-inspired sermon, I began to glimpse, and to contemplate as a boy, the boundless and mysterious love of God, according to the dynamics of youthful thoughts and reasoning.

On the recommendation of Father Radmilо Gardović, I received the news that I was admitted to the Seminary High school of St. Peter of Dabar and Bosnia in Foča in 2008, the fullness of my call to give myself, my talents, and my whole life to the service of God and others came true: that the cross that the Lord determined for me, I bare honorably and to the end; that I remain grateful in adversity, and not to get carried away in good times; that "I no longer live, but Christ lives in me" (Galatians, 2:20).

The Lord continued to examine the secrets of my heart even after successfully completing Seminary High School in 2013, as I enrolled at the Theological Faculty of St. Sava in Libertyville, where, attending the holy services of God, sharing numerous Christian experiences, and experiencing life struggles with my brothers - other students of the Faculty, I learned that truly loving God actually means fulfilling His Holy Commandments, the greatest of which is to love your neighbor.

My Master's studies at St. Vladimir's Theological Academy in New York, where I had the privilege to learn from the best, and to dive into even greater depths of Orthodoxy and its rich heritage through various Christian cultures, left a special impression on me. Then I met you, Your Grace, and was amazed by your devotion, love and constant concern for the peace and well-being of our Church and the Christian and Serbian people in the Diaspora.

Not long after, and by God's will, I also met my wife Sara, my faithful, noble and virtuous life companion. Her unselfish and unceasing love, sincerity and firm faith form an unshakable pillar of our family - our small Church. Knowing that the vocation of a priest is not at all easy, out of her great love and sacrifice for God, she left her loved ones and came with me to the other side of the world. I remain forever grateful to her for that.

I am grateful to my parish priests, Father Milovan and Father Goran, with whom I grew spiritually. Their paternal care and love encouraged me on the path of Christ and prepared me to approach this holy rank today with readiness and calmness.

I am also grateful to all the professors and teachers who took care of my spiritual and intellectual growth.

I would also like to thank all my relatives, kumovi and friends who shared those difficult and joyful moments, and who share these blessed moments with me today, and also those who, due to various circumstances, could not participate in this prayerful and solemn gathering.

I also thank Father Dragoslav, the parish priest, and his parish community of St. Sava in Cleveland, for the warm hospitality and sincere love that fills this blessed day.

Your Grace,

To you, my spiritual father, and the Bishop, I remain eternally grateful for this joyful, and for me, especially blessed day, for your Archpastoral blessing, and for the many other blessings you bestowed upon me and my family. I thank you for your paternal love, care, and your precious lessons and advice that you gave me and continue to give me every day.

Old Testament verses that I often keep in mind, led me today to ask before the altar of this Holy Church for the Archpastoral blessing of Your Holy Right, and they state: "Be like a father to the poor, like a brother to your neighbors, like a son to mothers. Do this, and you will be called the son of the Most High, and He will love you more than your mother loves you!"

Therefore, standing before you and the Holy Doors of this Holy Church, with fear, faith and a pure heart I cry out to the Most Gracious Lord, that by placing the Holy Right Hand of Your Grace on my head, will make me the unworthy one, worthy of the Holy and exalted Mystery of the Priesthood, to serve Him and our Holy Church all the days of my life.

I am asking the Most Gracious Lord that I may be a source of pride for Your Grace, a benefit to our Church, and a joy to my family. Amen.

After the delivered sermon by Deacon Njegoš, His Grace taught the candidate and the faithful about the good aspects of priestly service and then about the less good sides that this service faces. Immediately after, the Holy Sacrament of Ordination followed, where everyone shouted the words, Aksios, Dostojan, Worthy, after the Bishop with one accord.

Following the Divine Liturgy, a Feast of Love, Agape was served in the Church Hall of Saint Sava in Cleveland, which was organized by priest Njegoš Perković and his family. In addition to His Grace and the clergy, there were many faithful people in attendance, among whom were the relatives, kumovi and friends of the newly ordained priest, who had arrived from Canada and Wisconsin.

May the Lord give health and abundance of Heavenly goods to all present, and to the Right Reverend and Most Venerable Irinej, by the grace of God the Bishop of Eastern America, many years.

Many, many, years, Dear Bishop. Amen!

Sincerely in Christ,

Presbyter Njegoš Perković

У 19. недељу по Духовима, 15. октобра 2023. године, када наша света Црква прославља Светог свештеномученика Кипријана и Преподобног Андреја  Јуродивог, у манастирском храму Сабора Светог Архангела Гаврила - Нова Марча, у Ричфилду, у држави Охајо, Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Г. Иринеј началствовао је Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење локалног свештенства. Његово Преосвештенство су на улазу храма дочекали свештеници, протопрезвитер-ставрофор Раде Мирић, Архијерејски заменик, протопрезвитер Милан Пајић, парох акронски, затим, протонамесник Драган Гороњић, Архијерејски намесник кливлендски, те ђакони Жељко Јуришић и Предраг Лемајић, а напослетку и новорукоположени ђакон Његош Перковић, као и мноштво верног народа.

У току Свете Литургије, а након прочитаног одломка из Јеванђеља, Његово Преосвештенство Епископ Г. Иринеј произнео је пригодну беседу, у којој је посебно истакао заповест Господњу да, назвати се синовима и кћерима Свевишњег значи чинити добро, и љубити непријатеље своје, бивајући милостиви као што је и Отац наш милостив.

Након Великог входа, уследило је рукоположење ђакона Његоша Перковића у чин презвитера. На питање Архијереја: Чему приступаш и шта тражиш од наших руку, ђакон Његош је одговорио:

Ваше Преосвештенство, y овом светом и свештеном тренутку, на радосни дан овог светог и великог празника - Покрова Пресвете Богородице, у синовској оданости Вашем Преосвештенству и својој светој Цркви, до танчина предан вољи, милости и светом Промислу Божијем, скрушено и смирено стојећи пред престолом Свевишњег у светињи овог велелепног храма, и вођен чврстом вером и љубављу за предстојећу ми, свету и узвишену службу Божију,  приступам данас Вашој светој Десници, да са страхопоштовањем, искреношћу и скрушена срца, заиштем од Вашег Преосвештенства рукоположење у свети и свештени чин презвитера.

Колико ми је призив да служим Богу, Цркви и своме роду, у мојим младалачким данима подгријавала вјера мојих побожних, племенитих и добродушних родитеља Жељка и Сретене, који су у најтежим ратним временима, охрабрени вјером, надом и љубављу, рађали, одгајали и жртвовали се за моју сестру и мене, то се жар мога призива још више распламсао онога тренутка када сам још као мали дјечак, на својој првој литургији које се сјећам, на дверима олтара парохијске цркве у Ватерлоу угледао оца Милована који је тог момента, богобојажљиво и опрезно из олтара износио Свете Дарове, и у чијим сам ријечима богонадахнуте бесједе, по динамици младалачких мисли и расуђивања почео да назирем, и дјечачки да созерцавам, безграничну и тајанствену љубав Божију.

Са вијешћу да сам препоруком оца Радмила Гардовића 2008. године примљен у богословску школу Светог Петра Дабробосанског у Фочи, остварила се пуноћа мог призива да себе, своје таленте, и сав живот свој предам на службу Богу и другима: да крст који Господ за мене буде одредио, изнесем часно и до краја; да у невољи останем благодаран, а у добру да се не понесем; да ,,више не живим ја, него Христос, да живи у мени” (Галатима, 2:20).

Господ је наставио да испитује тајне мога срца и након успјешно завршене средње богословске школе, када сам се 2013. године уписао на богословски факултет Светог Саве у Либертивилу, гдје сам, похађајући свете службе Божије и размјењујући многобројна хришћанска искуства, те дијелећи животне муке са својом браћом – осталим студентима Факултета, научио, да истински љубити Бога заправо значи испуњавати Његове свете заповијести, а од којих је највећа, љубити ближњега свога. 

Магистарске студије на богословској академији Светог Владимира у Њујорку, на којима сам имао привилегију да се учим од најбољих, и да кроз разне хришћанске културе зароним у још веће дубине Православља и његовог богатог наслеђа, на мене су оставиле посебан утисак. Тада сам упознао и Вас, Ваше Преосвештенство, и био задивљен Вашом преданошћу, љубављу и непрестаном бригом за мир и благостање наше Цркве и народа хришћанског и српског у Дијаспори.

Недуго затим, а по вољи Божијој, упознао сам и моју супругу Сару, моју вјерну, племениту и честиту животну сапутницу. Њена несебична и непрестана љубав, искреност и чврста вјера, чини непоколебиви стуб наше породице – наше мале Цркве. Знајући да свештенички позив није нимало лак, из своје велике љубави и пожртвованости према Богу, оставила је своје најмилије, и кренула са мном на другу страну свијета. На томе јој остајем заувијек, и бескрајно благодаран.

Благодаран сам мојим парохијским свештеницима, оцу Миловану и оцу Горану, уз које сам духовно растао. Њихова очинска брига и љубав су ме храбрили на Христовом путу и припремали да данас спремно и смирено приступим овом светом и свештеном чину.

Благодаран сам и свим професорима и васпитачима који су бринули о мом духовном и интелектуалном узрастању.

Захваљујем се и цијелој мојој родбини, кумовима и пријатељима који су са мном дјелили и оне тешке и радосне тренутке, и који и данас са мном дијеле ове благословене моменте, а такође и онима који због разних околности нису могли да учествују у овом молитвеном и свечаном сабрању.

Благодарим и оцу Драгославу, парохијском свештенику, и његовој парохијској заједници Светог Саве у Кливленду, на срдачном гостопримству и искреној љубави која испуњава овај благословени дан.

Ваше Преосвештенство,

Вама, мом духовном оцу, и Архијереју, остајем вјечно захвалан на овом радосном, и за мене, посебно благословеном дану, на Вашем Архијерејском благослову, и мноштву других благослова којима Сте даровали мене и моју породицу. Благодарим Вам на Вашој очинској љубави, бризи и Вашим драгоцјеним поукама и савјетима које Сте ми свакодневно пружали и које ми пружате.

Старозавјетни стихови које често имам на уму, довели су ме данас да пред олтаром ове светиње замолим за Архијерејски благослов Ваше свете Деснице на путу за мој предстојећи подвиг а они гласе овако: ,,Сиротима буди као отац, ближњима као брат, мајкама као син. Чини ово, и назваћеш се сином Свевишњег, и Он ће те вољети више него што те воли мајка твоја!”

Зато, стојећи пред Вама и Царским Дверима овог светог храма, са страхом, вјером и чистим срцем вапим ка Преблагом Господу, да полагањем Свете Деснице Вашег Преосвештенства на моју главу, удостоји мене недостојног, свете и узвишене тајне Свештенства, да служим Њему и нашој Светој Цркви у све дане живота свога.

Молим Преблагог Господа да Вашем Преосвештенству будем на понос, Цркви нашој на корист, а породици на радост. Амин.

Након беседе, Његово Преосвештенство је поучио онога који се рукополаже добрим аспектима свештеничке службе, а потом и о оним мање добрим странама са којима се ова служба суочава.

По завршетку Свете Литургије услиједила је трпеза љубави у храму Светог Саве у Кливленду, коју је за Његово Преосвештенство, браћу свештенике, родбину, кумове и пријатеље из Канаде и државе Вискансин, као и за сав присутни народ, уприличио новорукоположени презвитер Његош Перковић са својом породицом.

Нека би дао Господ, свима присутнима здравља и изобиља небеских добара, а Његовом Преосвештенству, Епископу Господину Иринеју, милошћу Божијом православном Епископу источноамеричком, многе године.

На многаја и благаја љета, драги Владико. Амин!

У Христу одани,

Презвитер Његош Перковић