новембра текуће године парохија Светог Симеона Мироточивог у Шарлоту прославила је још једног свог заштитника и заступника пред васкрслим Господом нашим Исусом Христом – Светога Арсенија другог српског Архиепископа. Ови велики, дивни српски и свеправославни светитељи и учитељи окупили су верни народ ове парохије у прелепи храм да учине заједничко дело ( Литургију ) благодарења Богу за све што им је учинио и што чини у овој далекој земљи. Као малено уздарје на велики дар Божији – што је многе сачувао од рата и свих невоља овај честити народ подиже храм Богу Живоме да се у њему ”поју Литурђије” и приносе дарови од оних дарова које нам Он изобилно даје. Један од таквих дарова свакако је и долазак нашег Епископа Иринеја који је као први међу нама узнео молитву Господу и учинио да ово наше славље буде величанствено у својој пуноћи.

Парохијани и наша драга дечица имали су велику част да дочекају свога Епископа већ у петак, 10. новембра и пожеле му добродошлицу и приме благослов. За ту прилику приређена је трпеза која је заиста све нас вратила у она стара времена када су укућани окупљени око огњишта седели и слушали најстаријега међу њима домаћина и оца – управитеља домаћинства који им је приповедао и давао савете из богатога свога искуства. Ми као дечица постављали смо питања а Владика као наш отац и управитељ Заједнице са стрпљељем и љубављу одговарао на сваку нашу недоумицу, знатижељу…

Сутрадан у суботу, 11. новембра у једном сунчаном али хладном јутарњем дану уз појање химне Пресветој Богородици уручивши крст и жезал нашем Епископу уђосмо у храм да се Богу помолимо. Да наша песма и благодарност Богу и његовом угоднику Св. Арсенију изађе из локалних оквира допринела је и посета пароха из Гринзбора – високопречасног протојереја Милана Катанића и високопречасног протођакона Милоша Ждралића. По прочитаном Јеванђељу, као и увек, Владика се обратио народу поучивши га и научивши житију Светога Арсенија. Сви заједно смо изразили наду да ће нам Бог и Свети Арсеније дозволити да у овој далекој земљи поседујемо и делић његових часних моштију.

Осветиши колач и жито који су ове године припремили наши домаћини породица Божановић, а за следећу годину прихватила породица Граовац из Јужне Каролине, Владика се посебно обратио нашој дечици и у једном прелепом и живом дијалогу њихој пажњи и узрасту пренео смисао данашњег празновања.

Као што и приличи после духовне трпезе уследила је и трпеза љубави коју су приредили наши драги домаћини и вредне руке домаћица из КСС. Наш црквено-народни сабор заиста је то и био, јер је дружење настављено уз песму и игру, звуке хармонике нашег теолога Стефана Цветковића, али и прелепих гласова наше драге дечице која представљају највеће богаство ове парохије на тлу Америке у Северној Каролини у граду Шарлоту, где се ето српски пише и збори и где куполе и крстови на њима поносно сведоче ко смо, одакле смо и чији смо. А сведочанство да они поносно стоје и сведоче јесте то – да нам све више и више прилазе и американци који се крштавају и постају део наше заједнице.  Вршећи заповест Христову ”Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина”, остаје нам да довршавајући храм, усавршавамо себе и градимо живу Заједницу, живи храм Духа Светога надајући се да ће Господ наш Исус Христос пронаћи Његов ”Печат Дара” у нама и настанити нас у Царству Небеском – Царству Оца и Сина и Светога Духа. Амин!

Парох парохије Светог Симеона Мироточивог у Шарлоту, Северна Каролина
протојереј Немања Тешић