IRINEJ

BY THE GRACE OF GOD

BISHOP OF WASHINGTON-NEW YORK AND EASTERN AMERICA

OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH

ARCHPASTORAL WORD

ON THE 1,700TH ANNIVERSARY OF NICAEA I

325 AD – 2025 AD

Most beloved clergy and monastics, sons and daughters, faithful children

of our God-protected Eastern American Diocese of our Most Holy Church!

We greet you on this Sunday of the Holy Fathers of the First Ecumenical Council

regarding the great and solemn commemoration of the

1,700th Anniversary of the First Ecumenical Council of Nicaea

You are most glorious, O Christ our God!

You have established the Holy Fathers as lights on the earth!

Through them you have guided us to the true Faith!

O Greatly Compassionate One, Glory to You!

(Troparion to the Holy Fathers of the Ecumenical Councils)

Today, dearly beloved, we gather liturgically to reflect on the profound significance of the First Ecumenical Council, held in Nicaea in the year 325 AD. This gathering of 318 bishops, convened under the authority of Emperor Constantine the Great – twelve years following the issuance of the Edict of Milan in 313 AD, which granted religious freedom to Christians in the Roman Empire – is not merely a historic event. It is one that stands as the very cornerstone of our faith and a testament to the unity and integrity of our Orthodox Christian Church.

At the very heart of this Council was the passionate defense of the divinity of our Lord Jesus Christ. Amidst the troubling winds of Arianism, which threatened to distort the very essence of Christ’s nature, the bishops assembled to affirm the true belief that Jesus Christ is both fully God and fully man. The Nicene Creed, which emerged from this council, continues to boldly proclaim our faith in “one Lord Jesus Christ, the only-begotten Son of God, begotten of the Father before all ages”. In these sacred words, we find a stalwart beacon of truth that has illumined the very path of salvation for generations, both past and present, and those yet to come.

The First Ecumenical Council was not only about doctrinal affirmation, as it also exemplified the vital importance of unity within the Church. The challenges faced by the early Christians remind us that our faith is not merely personal, but collective – a communion of believers striving together towards holiness, for salvation comes through our community of faith. In a world so often divided by sectarianism and discord, the council continues to encourage us to seek unity among ourselves and others, working towards reconciliation and understanding, rooted in love and truth. For Christ our God is Love, according to St. John the Divine, and Truth Incarnate, according to our Holy Patriarch Pavle. 

In like manner, the Council’s proceedings remind us of the responsibility we bear as stewards of this faith. Each of us is called, not only to believe; but also, to defend and share the truth of the Gospel. As we recite the Nicene Creed at every Divine Liturgy, let us do so, not as a routine matter of ritual – rather as a living confession that shapes our lives, inspires our actions, and guides our interactions with others. By heeding the liturgical call to “love one another”, may we truly confess our faith with oneness of mind.

In our contemporary context, the significance of the First Ecumenical Council prompts us to reflect on our own beliefs and the ways in which we communicate them in an increasingly pluralistic world. We must remain vigilant against distortions of our faith, always striving to express the love of Christ in truth. May the courage of our forebearers, as the Holy Fathers of Nicaea I, embolden us to speak with clarity and compassion.

Today, as we honor the legacy of the First Ecumenical Council and its Holy Fathers, whom Christ has established as “lights on the earth”, let us commit ourselves to the pursuit of truth and the unity of the Church—the body of Christ. Let us draw strength from the faith that we share, recognizing that we are all part of One, Holy, Catholic, and Apostolic Church.

AMEN! AMEN! AMEN!

Given in New York, in the Year of Our Lord, 2025.

YOUR FERVENT INTERCESSOR BEFORE THE ASCENDED LORD,

+Irinej

BISHOP OF WASHINGTON-NEW YORK AND EASTERN AMERICA

THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH

ИРИНЕЈ

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ

ЕПИСКОП ВАШИНГТОНСКО-ЊУЈОРШКИ И ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

АРХИПАСТИРСКА РЕЧ

ПОВОДОМ 17ОО. ГОДИШЊИЦЕ 

ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА У НИКЕЈИ

(325. – 2025.)

 Најљубљеније нам свештенство и монаштво, синови и кћери,

верна чада богомчуване Епархије источноамеричке наше Свете Цркве!

Поздрављамо Вас у ову недељу Светих Отаца Првог Васељенског Сабора,

поводом великог и свечаног догађаја –

1700. годишњице Првог Васељенског Сабора у Никеји

Препрослављен јеси Христе Боже наш, 

као светиљке на Земљи утврдио си оце наше, 

и њима као истином вере све нас учиш:

 Многомилостиви слава Теби! 

(Тропар Светим Оцима Васељенских Сабора) 

Данас, најљубљенији, када смо литургијски сабрани, созерцавамо над дубоким значајем Првог Васељенског сабора одржаног у Никеји 325. године. Овај сабор, састављен од 318 епископа, и сазван указом цара Константина Великог дванаест година након Миланског едикта 313. године нове ере – којим је хришћанима у Римском царству гарантована верска слобода – није само историјски догађај. Он је камен темељац наше вере и сведочанство јединства и интегритета наше Православне Хришћанске Цркве. 

У средишту Сабора налази се снажна одбрана Божанске природе Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. Усред бурних ветрова аријанства, који су претили да искриве догму о суштини Христове природе, Саборски Оци су се окупили да потврде истиниту веру: да је Исус Христос у потпуности Бог и у потпуности човек. Никејски Символ вере, који је произашао из Сабора, наставља да смело сведочи веру у „једнога Господа Исуса Христа, Јединороднога Сина Божјег, рођеног од Оца пре свих векова“. У тим светим речима налази се чврст светионик истине који осветљава пут спасења генерацијама – прошлим, садашњим и онима које тек долазе.

Први Васељенски Сабор није био само потврда догме, већ и показатељ значаја јединства унутар Цркве. Изазови са којима су се суочавали рани хришћани подсећају нас да вера није само лично уверење, већ колективно ходочашће – заједница верника која тежи ка светости, јер спасење долази кроз заједницу вере. У свету често подељеном секташтвом и неслогом, Сабор нас и данас подстиче да тежимо јединству међу собом и с другима, радећи на помирењу и разумевању, утемељеном у љубави и истини. Јер Христос, наш Бог, јесте Љубав, како каже Свети Јован Богослов, и оваплоћена Истина, по речима нашег Светог Патријарха Павла.

На сличан начин, поступци и одлуке Сабора подсећају нас на одговорност коју носимо као чувари вере. Сваки од нас позван је не само да верује, већ и да брани и сведочи истину Јеванђеља. Када на Светој Божанској Литургији изговарамо Никејски Символ вере, не чинимо то механички, већ као живу исповест – ону која обликује наше животе, надахњује наше поступке и усмерава наше односе с другима. Одговарајући на литургијски позив да „љубимо једни друге“, истински исповедамо своју веру у јединству ума и срца.

У савременом контексту, значај Првог Васељенског Сабора подстиче нас да преиспитамо сопствена уверења и начине на које их изражавамо у све плуралистичкијем свету. Позвани смо да останемо будни пред искривљеним исповедањима вере, увек тежећи да Христову љубав сведочимо у истини. Нека нас храброст наших предака, почев од Светих Отаца Првог Никејског Сабора, оснажи да исповедамо веру сa јасноћом и саосећањем.

Данас, најљубљенији, док одајемо почаст наслеђу Првог Васељенског Сабора и Светих Отаца које је Христос поставио као „светиљке на Земљи“, обновимо нашу заједничку посвећеност истини и јединству Цркве – Тела Христовог. Црпимо снагу из вере коју заједно исповедамо, свесни да смо део Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.

АМИН, АМИН, АМИН!

Дано у богомчуваном граду Њујорку, 2025. године.

ВАШ УСРДНИ МОЛИТВЕНИК ПРЕД ВАЗНЕСЕНИМ ГОСПОДОМ,

+Иринеј

ЕПИСКОП  ВАШИНГТОНСКО-ЊУЈОРШКИ И ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ