(14. април 1936. године – 20. фебруар 2025. године)
Богослов Тома, заједно са своја два школска друга, Илијом Дајковићем и Милорадом Милошевићем (потоњи свештеници у САД), није имао намеру да остане у Грчкој, већ је чврсто одлучио да се придружи браћи Србима који су раније емигрирали у Америку. У том циљу, млади богослови су известили Епископа Дионисија (Миливојевића) о њиховој намери да се ставе на располагање Српској Православној Цркви у Америци и Канади.Епископ Дионисије је радо прихватио молбе младих богослова и пристао да им пошаље гаранцију за папире. По добијању визa за Сједињене Америчке Државе, три богослова су купили карте за брод који је из Пиреје допловио у град Њујорк. У Америку су стигли петог августа, у време највећих летњих врућина. Прво су били смештени у Православну семинарију Светог Владимира у Њујорку, а затим послани у манастир Пресвете Богородице уШејдленду, где су провели два месеца упознавајући се са нашим парохијама у околини града Питсбурга, у држави Пенсилванији.
По повратку у Њујорк, богослови су се уписали на семинаријуСв. Владимира, са жељом да наставе студије на теолошком факултету у Београду. Поред предавања у семинарији, похађали су курсеве енглеског језика на универзитету Колумбија. Након завршетка школовања на семинарији Св. Владимира, ТомаПоповић, тада богослов, упознаје се са госпођицом Весном Протић, ћерком др Милована Протића, са којом 6. маја 1960 године ступа у Свету тајну Брака. С обзиром да је граду Њујорку био потребан други свештеник, руски митрополит Иринеј је 21. септембра 1960. године младог богослова Тому рукоположио у свештени чин ђакона, а Епископ Дионисије, 23. октобра исте године, ђакона Тому рукополаже у свештени чин презвитера.
Као помоћни свештеник, презвитер Тома дочекивао је наше емигранте, светио водицу и обављао остале свештеничке дужности. У то време, старешина Саборне цркве Светог Саве у Њујорку био је архимандрит Фирмилијан (Оцокољић), који је презвитера Тому примио као помоћника. С обзиром да је новчани износ за изнајмљивање једнособног стана у Њујорку превазилазио финансијске могућности презвитера Томе, он је одлучио да се пресели у насеље Флашинг, након чега је презвитеру Томи уручен отказ, уз образложење да свештеник мора да живи близу цркве. Млади свештеник Тома је тиме био принуђен да потражи друго запослење.
Почетком 1962. године, презвитер Тома се запослио на универзитету Колумбија, где је радио у библиотеци за међународна права до месеца августа 1968. године. После радног времена, узимао је вечерње курсеве у намери да се припреми за професуру. Његов научни фокус базирао се на средњовековној историји западне цивилизације. По добијању магистарске дипломе, презвитер Тома одлучио је да се упише на докторске студије, са планом да његова докторска дисертација буде живот попа Јеремије, познатог средњовековног писца старословенских апокрифа.
Презвитер Тома остао је одан Српској Православној Цркви и свештенству, за које се спремао читав живот. У време студија, служио је повремено у оним црквама где је то било потребно. Једно време служио је и у грчкој цркви у насељу Флашинг, а повремено је и замењивао свештеника у Њујорку и Елизабету, у држави Њу Џерзи. Од 1982. године, опслуживао је вашингтонску парохију Српске Православне Цркве, лоцирану у држави Мериленд. Био је веран и привржен Цркви, и био је спреман да се прихвати дужности пароха у Њујорку.
Епископ Василије (Веиновић), који је више од 30 година служио као парох при Саборној цркви Светог Саве у Њујорку, устоличен је за Епископа Аустралије и Новог Зеланда током месеца септембра 1991. године, и тиме је наша парохија остала без свештеника. На његов предлог, Митрополит Иринеј (Ковачевић) је именовао протопрезвитера Тому Поповића за привременог свештеника парохије.
Након вишегодишње борбе са Паркинсоновом болешћу,Протопрезвитер Тома Поповић упокојио се у Господу у свом родном крају, у Шапцу, 20. фебруара 2025. године. Нека му је вечан спомен!
| ![]() |
|