У петак крcтопоклоне недеље, 12-ог априла, благословом Његовог Преосвештенства Епископа Источноамеричког Г. Иринеја, у цркви Св Петке у Орланду, cвештенство Мајамијског намесништва, на челу са намесником протејерејем-ставрофором Миланом Крстићем, окупило се ради исповести и саборног служења Пређеосвећене Литургије. Пређеосвећеном Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Борис Чоловић. Саслуживали су прота Милан Крстић из Мајамија, прота Љубиша Брњош из Орланда, прота Милан Јовановић из Нејплса, прота Миладин Благојевић из Атланте, прота Александар Ђурђевић из Норт Порта, свештеник Станислав Крављача из Џексонвила, протомамесник  Драган Жарић из Сентпитерсбурга, протонамесник Милош Ждралић из Клирвотера и свештеник Сребренко Видаковић из Шарлота. Свештенство је исповедао протојереј-ставрофор Милоје Рајичевић, пензионисани прота, а богослужењу је молитвено присуствовао и прота Будимир Анђелић. 

Литургијске песме је отпојавао дечији хорић који је водила протиница Наташа Брњош. Верни народ се окупио ради молитве и исповеати у великом броју. Након Пређеосвећене Литургије и испивести, у предивној цркви Св Петке, вредне сестре су приредиле трпезу љубави.

Затим, сутрадан 13-ог априла 2024. г., скоро сви свештеници су се преселили на другу обалу, југозападну Флориду, у цркву Св Саве у Норт Порту. 

Окупило се седам свештеника из Флориде из седам флоридских цркава, са намесником протом Миланом Крстићем. Ово је био дан када је пре седам година, благословом Епископа Иринеја, на парохију Св. Саве у Норт Порту, за пароха дошао свештеник Александар Саша Ђурђевић.

Из љубави према оцу Саши као и подршци за све оно што ради и чини за Цркву, братија је благословила да литургијом Св Јована Златоустог, началствује домаћин протојереј Александар Ђурђевић.

Након Св Литургије, прота Милан Крстић се верном народу обратио речима пуним љубави према оцу Саши и верном народу парохије светосавске у Норт Порту:

„Драга браћо и сестре, љубав је нешто што свима нама недостаје. Сви ми тако желимо да она (љубав) буде што више у нама, упућена ка нама и око нас. Наравно, љубав нас је и довела данас овде, првенствено према брату и оцу Саши, да видимо шта он то ради. Ми знамо, гледамо слике, али не можемо то тако да доживимо као сада када гледамо уживо. Јер, свакако отац Саша, наш брат у Христу,  заслужује сву нашу пажњу сву нашу љубав, јер знамо колико се труди, колико је добар пастир, колико брине за своју цркву, за своју паству и за оно што ради. А то што ради, ради из љубави, а то је служба Божја, служење Господу Богу нашем.

Били смо како рече отац Саша јуче у Орланду, служили смо  и имали исповест. Да и ми свештеници скинемо терет са наших душа. И данас је свима нама најлакше било да будемо у нашим прохијама и да обављамо наше дужности. Али смо желели да дођемо у Норт Порт и дамо подршку оцу Саши, али подршку пуну љубави  Да видимо какве то он успехе бележи. Не бележи то отац Саша сам, јер ни један од нас те успехе не бележи сам. Шта год да смо урадили код својих цркава не радимо то сами и то не би ни имало смисла да радимо сами, и не би то било са љубављу. То би више било себично. Али када су ту људи, парохијани, који подржавају свог свештеника, који му дају подршку и крила и подржавају његове замисли. Које су свакако и најбоље и најкорисније када је храм у питању, када је црква у питању, када је парохијски живот у  питању. Када му они дају крила онда је њему (свештенику) много лакше и служба је олакшана. Онда нема ништа што би га спотицало, што би га ометало у том његовом пастирском раду. А ми то као свештеници врло добро знамо. Наилазимо сви ми и на тешкоће, и у парохији и у граду, и свуда, али гледамо да их превазиђемо.

Најбоље то превазилазимо ако имамо људе у својој парохији који позитивно размишљају, који су испуњени љубављу, жељни да дају подршку свом свештенику. Да буди уз њега, да кажу, оче ти иди напред, а ми ћемо за тобом, кажи шта треба да помогнемо, ми смо ту да са тобом то радимо. Када такве парохијане свештеник има и људе око себе, да тако размишљају, онда је њему (свештенику) 70% посла обављено. После мало да и он (свештеник) дода, онда је завршено све на најбољи могући начин.

Отац Саша, како год да ми дођемо овде, ми видимо све нешто новије и новије, лепше и лепше, просто некад, запрво често, крадемо мало од њега, да би смо видели, шта би то ми да применимо и у нашим црквама у нашим парохијама. Јер има заиста много тога видети, много дивних идеја које он остварује из дана у дан из месеца у месец. Опет кажем, све са својим парохијанима. Захваљујући вама који сте му подршка, који му дајете крила, који му дајете снагу, својом љубављу, својим добром вољом, да он то све заокружи на најбољи начин. Нека Вас Господ чува, заједно са њим. Нека Вам и даље даје снаге да га подржавате и он Вас. И да заиста ова црква блиста још већим сјајем него што сада блиста, аиста је сада то веома приметно. Да сте живи и здрави и благосливени.“ 

Након Свете Литургије, коло сестара на челу са председницом Јадранком Гаиа припремило је трпезу љубави.

Била  је ово прилика да се укаже на значај молитве и утицај информационих технологија на савремено друштво, човека и цркву као заједницу. На ову тему, путем видео линка, говорио је свештеник др Оливер Суботић, парох цркве Св Александра Невског из Београда.

Као и увек, и овог пута се могла осетити радост саборавања и окупљања свештенства и народа,  на челу са својим епископом, и његовим благословом, око Светих Дарова и Свете Трпезе, порађа дух заједништва и саборности. То је онај дух о којем псалмопевац Давид говори „Како је лепо и красно када св браћа живе заједно“ (Псалам 133,1). Или у Јеванђељу када нам Христос говори, о њему верним људима: „Где је двоје или троје сабрано у име моје, онде сам и Ја међу њима“ (Мат 18,20).