IRINEJ
BY THE GRACE OF GOD
BISHOP OF EASTERN AMERICA
OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH
Most beloved Clergy and Monastics, Sons and Daughters,
faithful Children of the Eastern American Diocese of our Most Holy Church!
It is with abounding gratitude emanating from a paternal heart,
that We greet you on this most auspicious occasion
in our collective ecclesial history:
THE 60TH ANNIVERSARY OF EPISCOPAL CONSECRATION
OF BISHOP STEFAN OF EASTERN AMERICA AND CANADA
THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH
13 JULY 1963-2023
“He who is greatest among you,
let him be as the younger,
and he who governs as he who serves.”
(Luke 22:26)
On the solemn commemoration of this, the 60th Anniversary of the Election and Consecration to the Holy Episcopate of His late Grace, the Right Reverend Bishop Stefan of Eastern America and Canada, We offer due tribute to one of Our most esteemed predecessors on the Throne of the Bishops of Eastern America. Elected by the Holy Assembly of Bishops on May 11, 1963, this wholly dedicated servant of God, heeded his apostolic summons: ‘He who is greatest among you, let him be as the younger, and he who governs as he who serves’ (Luke 22:26). As such, Bishop Stefan, who reigned from his consecration on the Feast of the Synaxis of the Holy Apostles, July 13, 1963, to his untimely death on May 10, 1966, dutifully served in fulfillment of the same.
At the time of his election to the Episcopate, the Serbian Orthodox Church in the United States of America and Canada found itself in utter turbulence. With three nascent Dioceses having been formed out of the singular American-Canadian Diocese, the express task at hand was the consecration and enthronement of three worthy candidates to their Episcopal Sees. Of the three Dioceses, only one Diocese, the Eastern American and Canadian, found itself without a See, and only trust in God, that the guiding Archpastoral Right Hand of their new bishop would ensure a certain future.
The historic election of the first Bishop of Eastern America and Canada fell upon the shoulders of Protopresbyter Stefan Lastavica, at the time, parish priest in Windsor, Ontario. By his election, the Holy Assembly of Bishops chose to elevate a man of great dignity, a renowned musicologist, whose resonant voice marveled all who heard the same, an avid educator and, among numerous other admirable qualities, a proven and capable administrator. Summoned to join the Table of Hierarchs, with neither residence nor diocesan center, nor even administrative personnel, his was, indeed, the daunting task of reconstituting a fragmented group of parishes, with an insufficient number of clergy to service them, and establishing functional diocesan bodies. Thus, constituting the Diocese of Eastern America and Canada, come Diocese of Eastern America.
Bishop Stefan, took to heart the advice of the Holy Apostle Paul to his disciple Timothy: ‘Do not neglect your gift, which was given you through prophecy when the body of elders laid their hands on you. Be diligent in these matters; give yourself wholly to them, so that everyone may see your progress’ (I Tim. 4:14-15). He set about organizing all necessary diocesan bodies and, in due time, succeeded in filling vacant parishes by ordaining four candidates to the holy priesthood. Through his diligent labors and efforts, a new church-school congregation was established in London, Ontario. Bishop Stefan blessed three churches, three schools, five parish homes and two church halls. After three years, he moved the See of the Diocese from Clairton, Pennsylvania to Cleveland, Ohio. Thereby, proving that progression and stabilization were proceeding in all areas of diocesan life. Soon, Bishop Stefan’s health began to decline. Afflicted with great concerns, stress, and, most of all, by the unfortunate situation in which our Church found itself on this continent, he passed from this life, in hope of Resurrection, to Life Eternal at the age of 58.
His remarkable episcopate, albeit only three years in duration, fulfilled a lifetime of service, leaving behind a stable local Church – the Diocese of Eastern America and Canada. His good deeds, truly, will live on to the close of the Age. Assured that he has, in verity, heard the words of our Savior: ‘Well done, good and faithful servant; you were faithfulover a few things, I will make you ruler over many things: Enter into the joy of your Lord’ (Matt. 25:23). May Bishop Stefan remember us before the Throne of Almighty God, as we prayerfully remember him with profound and abiding appreciation.
May his Memory be Eternal!
With Archpastoral blessings and paternal love,
+IRINEJ
BISHOP OF EASTERN AMERICA
ИРИНЕЈ
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ
ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Најљубљеније нам свештенство и монаштво, синови и кћери,
верна чада богомчуване Епархије источноамеричке наше Свете Цркве!
Са неизмерном благодарношћу која извире из Нашег очинског срца,
поздрављамо Вас овом приликом поводом великог и значајног догађаја
у нашој црквеној историји:
60. ГОДИШЊИЦЕ АРХИЈЕРЕЈСКЕ ХИРОТОНИЈЕ
ЕПИСКОПА ИСТОЧНОАМЕРИЧКОГ И КАНАДСКОГ СТЕФАНА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
13. ЈУЛ 1963-2023
„Ко је међу вама већи, нека буде као млађи,
и старешина као слуга.“
(Лк. 22:26)
На свечани спомен 60. годишњице избора и посвећења у епископски чин блаженопочившег Епископа источноамеричког и канадског Стефана, чини Нам особиту част поклонити се лику и делу једног од Наших најцењенијих претходника на трону Епископâ источноамеричких. Изабран од Светог Архијерејског Сабора 11. маја 1963. године, овај, у свему одан и предан слуга Божји, одазвао се на апостолски позив: „Ко је међу вама највећи, нека буде као млађи, и старешина као слуга“ (Лука 22:26). Тако је Епископ Стефан, почевши са празником Сабора Светих Апостола 13. јула 1963. године, тј. од момента своје хиротоније, па до преране смрти, 10. маја 1966. године, владичествовао и служио Господу своме испуњавајући управо поменуте јеванђелске речи.
У време његовог избора за Епископа, Српска Православна Црква у Сједињеним Америчким Државама и Канади нашла се у јеку великих превирања. С обзиром да су три епархије формиране од јединствене Епархије америчко-канадске, изричити задатак Цркве био је посвећење и устоличење три достојна кандидата на односна епископска трона. Од три Епархије, само једна епархија – источноамеричка и канадска, није имала своје седиште, те се чврсто уздала у Бога у нади да ће Архипастирска десница њеног новог епископа осигурати њену будућност.
Историјски избор првог Епископа источноамеричког и канадског пао је на плећа протопрезвитера Стефана Ластавице, који је у то време службовао као парох у Виндзору, Онтаријо. Његовим избором за Епископа, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве определио се да на трон српске Епархије у источној Америци и Канади, уздигне човека достојанствена, врсног просветитеља, реномираног музиколога, чији је милозвучни глас одушевљавао све оне који су га слушали, а поред осталих многобројних и изванредних квалитета, и доказаног и способног администратора. Позван да се придружи Архијерејској трпези без епархијског седишта и епархијског центра, па и без службеног особља, његов, заиста тежак задатак, био је да васпостави распарчану групу парохија са недовољним бројем свештенства које би исте опслуживао, те да уједно успостави и епархијска административна тела. И тако, формирајући Епархију источноамеричку и канадску, настала је данашња Епархија источноамеричка.
Епископ Стефан је свим својим бићем к срцу примио савет Светог апостола Павла своме ученику Тимотеју: „Не занемаруј благодатни дар у теби који ти је дат кроз пророчанство полагањем руку старешина на тебе. Ово проучавај, у овоме стој, да се напредак твој покаже у свему“ (I Тим. 4:14-15). Стога је све своје напоре усредсредио организацији преко потребних епархијских управних тела, а својевремено је успео и да попуни упражњене парохије рукополагањем четири кандидата у свети и свештени чин презвитера. Својим марљивим радом и залагањем основана је и нова црквено-школска општина у Лондону, Онтаријо.
Епископ Стефан осветио је три цркве, три школе, пет парохијских домова и две црквене сале. После три године, успео је да Епархијско седиште из градића Клертона, Пенсилванија, пресели у град Кливленд, Охајо.Тиме је показао и доказао могућност да Епархија може да напредује и оствари се у свим областима њеног црквеног и административног живота. Међутим, како се здравље Епископа Стефана нагло погоршало, забринут и под стресом, а понајвише несрећном ситуацијом у којој се Црква нашла на овом континенту, Епископ Стефан се са надом у Васкрсење и живот вечни, у својој 58. години живота представио у Господу.
Иако је на Архијерејском трону службовао само три године, његово мудро управљање као Епископ Епархије источноамеричке и канадске, испунило је читаву једну животну службу, оставивши за собом једну постојану помесну Цркву – Епархију источноамеричку и канадску. Његова добра дела одиста ће живети вечно, јер је још за живота испунио речи Спаситеља: „добри и верни слуго; у малом си био веран, над многим ћу те поставити: уђи у радост Господа свога“ (Мт. 25,23). Нека нас наш владика Стефан помене пред Престолом Свемогућег Бога, као што га се и ми молитвено сећамо са великим и дубоким поштовањем.
ВЕЧАН МУ ПОМЕН!
С Архијерејским благословом и очинском љубављу,
+Иринеј
ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ
