У недељу, 18. јула 2021. године Господње, са великом радошћу, благодарећи Богу, верни народ у Атланти заједно са својим предстојатељем Његовим Преосвештенством гг. Иринејом прославио је своје заштитнике и небеске покровитеље Свете првоврховне апостоле Петра и Павла.

Светом архијерејском Литургијом, у присуству великог броја верног народа парохије началствовао је наш Епископ гг. Иринеј уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Бориса Чоловића, пароха гринзборшког, протопрезвитера Љубише Брњоша, пароха орландског, надлежног пароха протопрезвитера Миладина Благојевића  и протођакона Јован Аничића.

Свету Литургију својим појањем улепшао је хор ове парохије којим је дириговао г. Симо Тесла.

У својој поучној архипастирској беседи епископ је тумачио недељно јеванђеље о исцелењу болесног капетановог слуге. Капетан није био из изабраног Јеврејског народа али је показао велику веру у Господа. Нама свима је дата слобода да верујемо или не, али тиме и велика одговорност!

Епископ Иринеј је, између осталог, рекао: “Ми смо слободни да верујемо или пак, уопште не верујемо. Међутим шта значи имати слободу? Човек је слободан да спасе себе или да себе упропасти. Постоји код сваког човека слобода датости и слобода задатости. Која је разлика? Слобода датости значи потенцијал један. Свима нама је дата слобода али у потенцијалу. Међутим, задатост значи остварење тог потенцијала. Шта значи бити слободно биће? Шта значи бити човек на крају крајева? Значи поседовати дисциплину! Јер, слобода без дисциплине претвара се у анархију”. Ако направимо паралелу војске и Цркве моћи ћемо видети да је успех могућ само ако се поседује: Дисциплина, ред, поредак и јерархија.

O заамвоној молитви  предвођени архијерејом и свештенством, верни народ учинио је литијски опход око цркве. При уласку у цркву епископ Иринеј благословио је славске дарове који су принесени у славу Божију и у част Светих апостола Петра и Павла. Овогодишњи кумови Жељко и Даница Репић предали су кумство за наредну годину Пери Сурли.

Под павиљоном цркве организован је ручак које су припремиле чланице Кола српских сестра ове парохије. Дивно је било видети верни народ ове заједнице који се потрудио да се окупи у што већем броју, a свакако је за похвалу значајно присуство младих парохијана који су дошли да  достојно прославе своју Славу.

Надлежни парох свештеник Миладин узео је реч поздрављајући све присутне. Захвалио је се владици Иринеју који је поред свих обавеза које захтева одговорна и захтевна архијерејска служба нашао времена да нас посети, укаже част, и увелича Славу нашег храма.

О. Миладин такође, исказао је и захвалност како гостима из других држава који су дошли, парохијанима, тако и браћи свештеницима: О. Протођакону Јовану Аничићу који је за ову прилику допутовао из Чикага, о. Борису Чоловићу који је путовао скоро пет сати да би увеличао догађај, те истакваши невероватну братску љубав о. Љубише Брњоша који је због својих парохијски  обавеза ипак није хтео да одгоди свој долазак те путовао целу ноћ из Орланда да би рано ујуто пре Св. Литургије стигао  у Атланту.

А затим је о. Миладин умолио Његово Преосвештенство да се поново обрати верном народу.

С обзиром да је ова парохија започела радове на фрескопису храма, епископ Иринеј се у свом говору осврнуо на  значај фресака у православном храму. Ту је дошла посебно до изражаја учитељска служба архијереја, али и још један дар који неоспорно поседује наш епископ. Кажемо Дар, јер неке ствари можемо поспјешити, вежбати али са неким даровима попут слуха за појање с њим се рађамо или не, дато ти је од Бога или не. А то је дар говорништва. Заиста  је било занимљиво гледати, да пажња окупљеног народа током читавог  говора  ни уједном тренутку не опада, како упијају сваку реч владике док је објашњавао значај фресака у православном храму, симболику боја...

На крају је епископ Иринеј исказао своју похвалу и задивљеност брзином којом ова парохија прелази из једног пројекта у други.

У наставку одржан је пригодан програм у коме је учествовао Лазар Милинковић изговоривши славску здравицу. Затиме су деца  недељне школице отпевала “Победну песму” Св. оца Николаја а на крају је г. Павао Гвоић на хармоници одсвирао сплет нумера старе српске музике из Шумадије.  

Да нам Господ подари молитвама патрона наших храмова што више оваквих сабрања и молитвених сусрета, да се окупљени радујемо једни другима у времену које нам је дато.