ПРАВО СТАЊЕ СТВАРИ
Саопштење Епархијског савета Епархије источноамеричке
Српске Православне Цркве
Ми, чланови Епархијског савета Српске православне Епархије источноамеричке, састављени од свештенства и лаика које су изабрали и потврдили представници свих црквено-школских општина Епархије на Епархијској Годишњној скупштини, згрожени смо и запрепашћени сталним нападима Његово Преосвештенство, Епископа Иринеја, нашег епархијског архијереја, и друге чланове црквено-школских општина и управних тела наше Цркве, који се врше путем друштвених мрежа. Отворене лажи и лукаве инсинуације на интернет страницама и друштвеним мрежама чија је сврха да изазову неповерење и противљење, па чак и мржњу према личности Његовог Преосвештенства, и према установљеном црквено-канонском реду и поретку, настављају да изазивају пометњу и да доводе до непримерених јавних демонстрација које срамоте Цркву и саблажњавају вернике, снадбевајући муницијом оне који се су изван Цркве и који омаловажавају и исмевају хришћанство и религију уопште.
Ова нечасна дела неслагања, подела и сатанске мржње упућена су против сваког верника православне,хришћанске вере. Поделе и мржње немају места у Христу. Наша православна вера и Црква Христова су током историје преживеле насртаје разних непријатеља, и под покровом Бога и Његове благодати, остале јединствене преко 2000 година.
Ми нисмо неке независне парохије и неки народи који постоје сами за себе. Ми смо једна јерархијска целина у служби Христа. Свети Игњатије Антиохијски, који је живео крајем првог и почетком другог века, каже: „Где је епископ, ту је и Црква“. А ако покушавамо да чинимо било шта мимо нашег епископа, одвајамо се од јединства Цркве у Христу Исусу.
Надали смо се да ће наша прошлогодишње саопштење које је у целости разјаснило питање власништве и управљање епархијским имањима задовољити оне који су у вези са тим имали питања, а ућуткати оне који су намерно ширили отворене неистине руковођени анимозитетом према Његовом Преосвештенству и свим нашим епископима у Сједињеним Државама уопште, притом занемаривши право стање ствари и његове чињенице. Уместо тога, ови напади се настављају неометано, стварајући лажне оптужбе и погрешно представљајући свако деловање наших епископа и легитимно изабраних тела која им помажу у управљању подручним им епархијама. Из тог разлога, и у нади да ће истина победити лаж, пред чланове Епархије и ширу јавност износимо следеће чињенице:
Власништво над црквеним имањима
На интернет сајтовима се непрестано понавља мантра да су правне корпорације основане ради поседовања и управљања епархијском имовином, лично власништво епископа Иринеја, те „да је (имовина) украдена од народа“. Ово је потпуно и скроз нетачно. Корпорације нису основане тајно или са неком подлом намером, него да би се дозволило Епархији да законито поседује и управља својом имовинама у корист и на добробит верног народа Епархије. Управитељ сваке од ових правних корпорација, формираних у држави у којој се налази имовина, није личност епископа Иринеја, већ онај ко је легитимно именован од стране Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и служи као епископ поверене му епархије. Управитељ корпорације није лични власник имовине. Имовина је у власништву корпорације као правног лица Епархије, а не било које појединачне особе. Корпорацијама управља епископ заједно са Епархијским саветом одобреним од стране Епархијске скупштине која представља сво свештенство и све парохије у Епархији, а у складу са Уставом и важећим статутима Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци. Ове корпорације су основане са пуним знањем и овлашћењем Епархијског савета, који заступа интересе парохија и верног народа Епархије и помаже епархијском Епископу у вођењу Епархије, у складу са најбољим правним саветима који су на располагању.
Централни црквени савет и Епископски савет, састављени од свих епархијских архијереја у Северној и Јужној Америци, одобрили су концепт формирања епархијских корпорација 2015. године, пре доласка епископа Иринеја. Епархијски савет Епархије источноамеричке, под председништвом епископа Митрофана је у јуну 2016. године, донео одлуку о покретању формирања непрофитног правног ентитета у Савезној држави Њу Џерзији, где се тада налазило Епархијско седиште.
Оснивање ових корпорација заштитило је имовину која служи за употребу и добробит народа Божијег у Епархији и разјаснила је многе забуне око власништва над појединим имањима. То је резултирало и обезбеђивањем сигурне користи за ова епархијска имања, која проистиче из статуса непрофитне организације, укључујући уштеду врло значајне суме новца од пореза на имовину. То је знатно олакшало и однос са цивилним властима. Овим НИЈЕ противправно присвојена имовина у личну корист Епископа или било које друге особе или особа.
Епархијска резиденција
Честа тема у нападима на епископа Иринеја је то да је „купио вилу за себе“. То, опет, једноставно није тачно. Пресељење Епархијског центра својом одлуком наложио је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве пре него што је владика Иринеј постао наш епархијски архијереј. Сходно искуству, претходна кућа у Њу Џерсију сматрана је за превише удаљеном од града Њујорка и крајње непрактична када су у питању потребе Епархије. Тренутни Епархијски центар у Њу Рошелу купљен је уз савет и сагласност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве као и Епархијског савета Епархије источноамеричке, а након пажљивог разматрања. Поменуто здање има лак приступ самом Менхетну и нашем Саборном храму Светог Саве. Оно обухвата не само стамбени простор за Епископа, већ и просторије за званичне пријеме и састанке, затим и епархијске канцеларије, будућу Епархијску капелу, Епархијску библиотеку и књижару, конак за госте, и смештај за радно особље Епархије. Другим речима, зграда је идеално здање за један функционални Епархијски центар, а не само за пребивалиште. Купљен је за мање од почетне цене имајући у виду цене зграде у овом округу и околини, а претходни власници су чак Епархији даривали бројне лепе и луксузне комплете намештаја који увелико доприноси лепоти и функционалности ентеријеру зграде, у великој мери захваљујући епископуИринеју. Оно може да се упореди са старим Епархијским центриом у Еџворту у Пенсилванији, у време блашенопочившег епископа Саве, из 1970-их. Супротно лажним извештајима које су пласирали они који критикују епископа Иринеја, имање у Њу Рошелу је купљено искључиво од епархијских средства, укључујући и она од продаје претходног Епархијског центра у Њу Џерзију. Никаква сума новца из финансијских средстава за обнову Катедрале Светог Саве у Њујорку није присвојена.
Катедрала Светог Саве у Њујорку
- Парохијски изабрани одбор на чекању
Катастрофални пожар који је погодио нашу Саборну цркву Светог Саве у срцу града Њујорка, био је огроман ударац не само за локалну парохију, већ за целу нашу Епархију и целу нашу Српску Православну Цркву. Према нашем црквеном Уставу, стил градње и процес изградње сваке цркве подлежу надзору и одобрењу епархијског епископа и његових статутарних саветодавних тела, Епархијског савета и Епархијског управног одбора. Сходно томе, Епископ Иринеј је озбиљно схватио своју одговорност као епархијски епископ и преузео је активну и водећу улогу у помагању, подстицању и убрзању напора на обнову њујоршког храма. Неколико година парохијом је управљало црквено Повереништво именовано од стране Епархије, док је процес реконструкције храма надгледао заједнички епархијско-парохијски Грађевински одбор.
Црквено-школска општина Светог Саве дуги низ година имала је привремено повереништво, именовано од стране епископа Саве новембра 1973. године, а затим и 1993. до 1999. године, по именовању Његовог Преосвештенства епископа Митрофана. Први избори након тога одржани су у време док је на парохији службовао високопречасни протопрезвитер Ђокан Мајсторовић, од 1999. до 2016. године. Почев од 2017. године, на изричити захтев високопречасног протопрезвитера-ставрофора Живојина Јаковљевића, тадашњегстарешине храма, именована су три привремена старатељства, са кандидатима које је Епископу Иринеју препоручио лично протопрезвитер Јаковљевић.
За Катедралу Светог Саве, постојање повереништава још у добрим временима није ништа било необично, још мање након што је Катедралу уништио стравични пожар. На захтев црквено-школске општине њујошкемеђутим, Епархија је дала одобрење да се одржи избор Извршног одбора на парохијској ванредној скупштини. Упркос бројним жалбама на начин на који је избор одржан, Епископ се, уз савет Епархијског управног одбора, сложио да потврди избор под одређеним условима, укључујући и тај да чланови одбора положе и потпишу редовну заклетву која између осталог садржи и обавезу чланова одбора на послушност епархијским властимаи поштовање истих. Када су именовани у припреми ка преузимању дужности позвани да се састану са Епископом, они су тај позив категорично одбили, условљавајући Епископа да повуче своју одлуку о премештајуњиховог парохијског свештеника, и показујући тиме очигледну неспремност ка послушности епархијскимвластима. Када је на крају дошло до састанка са Епископом, новоизабрани одборници затражили су да размотре услове које је поставио Епархијски управни одбор, а који су имали за циљ да излече изборну поделу, да обезбеде несметану сарадњу између долазећег Извршног одбора и Епархије, и да пројекат обнове иде напред на стручан и експедитиван начин. Након разматрања, именовани су, у поприличнон дугом правном допису, чији су аргументи у супротности, не само са исправним разумевањем Устава наше Цркве, Једнообразних правила и статута Саборне цркве Светог Саве, већ и са основним начелима Православне Цркве и обичаја и праксе ове Епархије, а посебно црквено-школске општине Светог Саве, (а да не спомињемо грађанско право САД-а), ипак одлучили да услове одбаце. Поједини у парохији су прибегавали употреби српских јавних гласила за представљање једностраног и нетачног тумачења догађаја. Читава ситуација још увек није решена, и представља озбиљну препреку пројекту обнове Саборне цркве и добробити парохијске заједнице. Непристојно прибегавање јавном демонстрирању у вожњи аутомобила са гласним сиренама окоЕпархијског центра од стране особа које не представљају вернике парохије Светог Саве у Њујорку, имају за циљ ескалацију ситуације и излагање целокупне Цркве јавном подсмеху.
- Продаја ваздушних права Катедрале Светог Саве
На разним друштвеним мрежама и српској штампи се такође непрестано понављају дезинформације у вези са сумом од 88 милиона долара, а које ће њујоршка парохија Светог Саве сасвим извесно добити од продаје „ваздушних права“ инвеститору који поред храма жели да сагради „хотел“. Мноштво неоправданих страхова појавило се тврдњама да ће поменуту суму коју ће парохија да добије од продаје ваздушних права присвојити садашње парохијско Повереништво, или будући парохијски одбори, затим Свети Архијерејски Синод у Београду, па чак и Његово Преосвештенство лично.
Истина је да се преговори око горепоменуте продаје ваздушних права за будућу пословну зграду на суседном паркингу (а не за хотел изнад Саборне цркве), предвођени председником садашњег Повереништва и уз надзор правног тима и нашег Епископа, приводе крају. Још нема званичног, потписаног уговора о продаји, а нити ће га бити све док га и Епархијски савет, који према нашем Уставу мора одобрити све продаје и оптерећења имовине црквено-школске општине, и чланови црквено-школске општине не прегледају, и одобре трансакцију.
Исплата новчане суме, међутим, није једнократна. То није начин на који се такви уговори сачињавају у овој земљи. Парохијско повереништво преговара о томе да се већи део укупног износа исплати унапред, а да се даља плаћања врше временом, тј. у ритму који ће да диктира могућност напредовања купца-инвеститора у самом процесу добијања свих потребних грађевинских дозвола. Инвеститор се суочава са значајним ризицима у изградњи пословне зграде због одобрења дозвола за градњу потребних од Завода за заштиту споменика (Landmarks Commission), државног тужиоца Савезне државе Њујорк, Завода за урбанизам (Zoning Commission), Месне заједнице (Community Board) и Завода за изградњу (Building Department). Ниједан инвеститор не би био спреман да плати целокупну суму за ваздушна права одједном и да се суочи са ризиком да изгуби сав износ уколико би у било ком кораку дошло до промене правца у поступку добијања дозвола за градњу. Наш тим је, међутим, настојао да умањи наш ризик, тако да са сваким наредним нивоом који достигне инвеститор, Катедрали Светог Саве биће уплаћен одређени проценат укупне продајне цене, а ако се пројекат из било ког разлога напусти или у процесу до промене одобравања, Катедрала има право да задржи ваздушна права и новац уплаћен до тог датума. Али да поновимо, коначни споразум још увек није постигнут и може се финализирати само уз одобрење Скупштине црквено-школске општине и наше Епархије.
Парохијско повереништво добило је независне процене како парохија да добије најбољу могућу укупну цену. Што је најважније, уверени смо да ће наш тим настојати да заштити приход од било какве потенцијалне злоупотребе у будућности.
Повереништво Катедрале Светог Саве марљиво преговара са инвеститором и у тим преговорима га представља једна од најбољих адвокатских канцеларија у Њујорку, „Фрид, Френк, Харис, Шривер и Џејкобсон (Fried, Frank, Harris, Shriver & Jacobson)“, како би заштитило интересе Катедрале и добило најбољу могућу понуду. Фирма заступа парохију Светог Саве и мора деловати у њеном најбољем интересу, а не у интересу било ког појединца или појединаца, било да се ради о Повереништву, Извршном одбору, ако је именован, епископу или било ком другом. Аларми треба да престану да звоне. Дезинформације би требало да престану да круже.
- Досадашњих 8 милиона долара потрошених за обнову Катедрале Светог Саве
Много је написано и речено и о тих 8 милиона долара које су до сада потрошили садашњи повереници, како би васкрснули Катедралу из пепела. Како би поразила тренутне поверенике који су се кандидовали за поновни избор, једна група парохијана је на ванредној скупштини чак делила и флајере, позивајући на „истрагу“ ових издатака. Расходи су направљени како би се спречило даље одлагање градње у тренутку када је то било од суштинске важности. Да се даље пропадање остатка изгорелог храма није спречило, зидови би се, уз огромне додатне трошкове, морали градити испочетка, што би нас можда коштало саме Катедрале и њеног имања.
У складу са статутом парохије, све трошкове обнове храма одобрио је Епархијски архијереј, и они су иплаћивани у складу са склопљеним уговорима, и проверени од стране Надзорног одбора. Примећујемо да је Његово Преосвештенство, Епископ Г. Митрофан, и сам одобравао неке трошкове који су потрошени за претходну рестаурацију крова Саборне цркве као и друге поправке извршене пре пожара, у висини од 5 милиона долара. Одбор на који се чека, (под условом да се његови чланови прихвате дужности и буду одобрени) поседоваће овлашћење да сам ангажује ревизора за спровођење независне „форензичке“ ревизије предмета, ако то нађе за сходно. Ни Епархијски управни одбор, ни Његово Преосвештенство, ни тадашњи парох, протопрезвитер Живојин Јаковљевић, а нити садашње Повереништво, нису сматрали да би трошак судске ревизије био оправдан или да је у најбољем интересу парохије, посебно када се зна да су претходне замене кровног покривача и розете, као и неке друге поправке, парохију коштале близу 5 милиона долара. Поређења ради, осам милиона долара утрошених за реконструкцију Катедрале, за чишћење њених рушевина, за постављање новога пода, јачања зидова, инсталацију нове трајне кровне конструкције и привремених прозореа и врата, као и још много тога, сматрани су сасвим прихватљивим.
Премештаји свештенства
Недавне премештаје парохијских свештеника поједине друштвене мреже на интернету искористиле су за нападе на личност Епископа Иринеја и његове мотиве и разлоге за исто. Треба имати на уму да је сваки парохијски свештеник постављен на парохију од стране његовог надлежног епархијског архијереја да у тој парохији служи и буде његов представник, све чинећи уз његов благослов и одобрење. То је апсолутно и искључиво право епископа, да по свом нахођењу поставља или премешта свештенике, како би удовољио потребама Цркве у целини. Свака парохија је важна, јер свака парохија врши дело проповедања Јеванђеља, богослужи, брине за народ и пројављује Царство Божије на земљи. Највећа част и најтрезвенија одговорност за било ког свештеника је да му епископ повери парохију на старање, без обзира на њену величину или локацију, јер је она у својој пуноћи, и на том месту уствари Црква - Тело Христово. Природно је и добро да се свештеник и његов народ временом вежу једни за друге, те зато пресељење свештеника може бити емотивно и тешко искуство. То подједнако важи и за епископа и за свештеника и за верни народ. Али је за добро свих, то понекад преко потребно. Подсећамо на чињеницу и да је Његово Преосвештенство, епископ Митрофан, непосредно пре него што је постао Епископ канадски, извршио велики број премештаја свештенства без напада на његове разлоге и мотиве за исто, што није случај са епископом Иринејем кога данас због тога нападају. Схватамо да такви потези могу подједнако бити тешки и за свештеника и за народ, али важно је да буду прихваћени у понизности и послушности зарад свеукупног поретка, добробит и мира у Цркви.
Одвајање од Српске Православне Цркве
Међу најсмешнијим тврдњама које се могу наћи на интернету, а усмереним против Епископу Иринеја, је и та да епископ Иринеј жели Српску Православну Цркву у Северној и Јужној Америци да одвоји од Српске Православне Цркве и Патријаршије, и да је прикључи неком другом локалном православном ентитету или чак Римокатоличкој цркви. Епископ Иринеј је епископ Српске Православне Цркве, хиротонисан у СПЦ, који је послушан и одговара Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве. Епископ Иринеј дуго година верно служи Српској Православној Цркви у многим својствима. Са пуном сигурношћу можемо рећи да он апсолутно нема намеру да покуша да учини било шта слично, и да то никада не би учинио. Такође, уверавамо наше вернике да нас наш црквени Устав чврсто веже као саставни део Српске Православне Цркве и ниједан епископ или група људи нема моћ да то промени, правно или морално. Ово је једноставно још један неутемељени напад који извире из маште људи мотивисаних не поштовањем према истини, већ једноставно слепом и неразумном мржњом.
Надамо се да смо понављајући горенаведене чињенице успели да се супротставимо погрешном карактерисању и отвореним неистинама које шире извесне несавесне особе. Недавно се на једном од ових страница на друштвеним мрежама тврдило да је епископ Иринеј отишао у Београд на сахрану блаженопочившег Патријара Иринеја како би водио кампању да постане његова замена. „Тешко је поверовати, али истинито!“ говорили су на тој страници. Свакако је то било тешко поверовати многим људима који су славили црквену славу Светог Архангела Михаила у Акрону, у држави Охајо истог дана, предвођени ни мање ни више него својим епископом Иринејем. Тај случај најсавршеније разоткрива карактер и непоштовање истине оних који воде своју личну кампању против нашег Епископа.
Сматрамо да је Његово Преосвештенство врло приступачан човек и далеко од тога да је аутократа. Нама као члановима Епархијског савета, са њим је лако радити. Он дели своја размишљања са нама, а ми делимо своја заузврат, и откривамо да смо у скоро сваком случају у стању да постигнемо заједнички договор оодговарајућем деловању. Епископ Иринеј од нас не очекује да без размишљања прихватимо што год он предложи, што ми и не радимо. Ми му указујемо поштовање и пажњу која му се поклања као православномепископу и нашем духовном оцу, а он заузврат нама указује поштовање и слуша наша мишљења као легитимно изабраних представника народа и парохија у Епархији. То чини у интеракцији са Управнимодборима црквених општина и појединцима који му се обраћају, чак и ако се не слаже увек са њима. Ми не тражимо и не очекујемо ни више ни мање од тога. Позивамо народ наше богоспасаване Епархије да учиниисто, као верна чада Српске Православне Цркве, ходећи у Истини која је Христос, Господ наш, и одбацујући сваку лаж и мржњу која жели да сруши и уништи.
Епархијски савет Епархије источноамеричке
Српске Православне Цркве
|  |
| ||||||||||||
