DIOCESAN COUNCIL PRESS RELEASE

 

Setting the Record Straight

 

A Statement by the Diocesan Council of the Serbian Orthodox Diocese of Eastern America

 

We, the members of the Diocesan Council of the Serbian Orthodox Diocese of Eastern America, composed of lay and clergy members, appointed and confirmed at the annual Diocesan Assembly by the elected and ordained representatives of all the Church-School Congregations of the Diocese, have been dismayed and are appalled by the continuing social media attacks on our Diocesan Bishop, His Grace Bishop Irinej, and other members of Church School Congregations and governing bodies of our Church. The outright lies and sly innuendos of these social media sites, which exist for the purpose of causing distrust and stirring up opposition and even hatred to the person of His Grace and to normal Church order, have continued to cause confusion and lead to unseemly public demonstrations, which bring embarrassment to the Church and scandalize the faithful, even giving ammunition to those outside the Church who habitually disparage and mock Christianity and religion in general.

 

These acts of dishonesty, division, dissension and satanic hatred go against the very tenants of our Orthodox Christian Faith. In Christ there is no room for division or hatred. Our faith and Christ's Church have survived for over 2000 years, under God and by His grace, in unity against every imaginable onslaught throughout history. We are not individual parishes and peoples onto ourselves.  We are one hierarchical whole in Christ’s service. According to St. Ignatius of Antioch, whose life spanned the latter years of the first century and the early years of the second: “Where the Bishop is, there is the Church.” And if we attempt to do anything apart from our Bishop, we separate ourselves from the unity of the Church in Christ Jesus.

 

We had hoped that our statement last year explaining the truth about ownership and administration of Diocesan properties would have satisfied those with questions and would have silenced those who willfully spread outright falsehoods, based not on facts but on personal animosity towards His Grace, and all our Bishops in the United States in general. Instead, these attacks have continued unabated, making false accusations and mischaracterizing every action by our Bishops and the legitimately elected bodies which assist them in the administration of their Dioceses. For this reason, we again place the FACTS before the people of the Diocese and the wider public with the hope that the truth will overcome falsehood. These are the facts:

 

Ownership of Church properties

It is endlessly repeated on these sites that the legal corporations formed to own and administer Diocesan properties have made these the personal property of Bishop Irinej and have “stolen them from the people.” This is totally and completely false. The corporations were not formed secretly or for some nefarious purpose, but simply to allow Diocesan properties to be legally owned and administered by the Church for the benefit and welfare of the faithful of the Diocese. The head of each of these legal corporations, formed in the respective state where the property is located, is not the person of BishopIrinej, but is whoever is duly appointed by the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church and serving as Bishop of the Diocese. The head of the corporation is not the personal owner of the property. Properties are owned by the corporation as a legal entity of the Diocese, not by any single person. The corporations are governed by the Bishop together with the Diocesan Council approved by the Diocesan Assembly representing all the clergy and congregations of the Diocese, and in accordance with the Constitution and governing statutes of the Serbian Orthodox Church in North and South America. These corporations were set up with the full knowledge and authorization of the Diocesan Council, which represents the interests of the congregations and the people of the Diocese and to assist the Diocesan Bishop in the administration of the Diocese, in accordance with the best legal advice available.

 

The Central Church Council and Episcopal Council, composed of all the Diocesan Bishops in North and South America, approved the concept of forming Diocesan corporations in 2015, prior to the arrival of Bishop Irinej. The Eastern American Diocesan Council, under the presidency of Bishop Mitrophan in June 2016, rendered a decision to initiate the formation of a New Jersey Not-for-Profit entity.

 

The establishment of these corporations has secured the properties involved for the use and welfare of the people of the Diocese and has cleared up much confusion over ownership of individual parcels. It has resulted in securing the benefits of non-profit corporation status for these Diocesan properties, including the saving of very substantial sums of money on property taxes. It has made dealing with the civil authorities much easier. And it has NOT misappropriated these properties for the individual and personal ownership of the Bishop or any other person or persons.

 

The Diocesan Residence

A common theme in the attacks made upon Bishop Irinej is that he “bought a mansion for himself.” This, again, is simply not true. The relocation of the Diocesan Center was mandated by a decision of the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church before Bishop Irinej became our diocesan Hierarch. Upon experience, the previous home in New Jersey was deemed to be too far from New York City and inadequate for the needs of the Diocese. The current Center in New Rochelle was purchased with the advice and consent of the Holy Assembly of Bishops and the Diocesan Council after careful deliberation. It has easy access to Manhattan and St. Sava Cathedral. It includes not only apartments for the Diocesan Bishop, but also meeting and reception facilities, room for the Diocesan offices, a future chapel, guest facilities, and room for the Diocesan library and bookstore, as well as accommodations for the bishop's staff. It is a completely facilitated Diocesan Center, not simply a residence. It was purchased for less than the going rate for such buildings in the area, and the previous owners gifted the Diocese with a number of beautiful and costly furnishings which add immeasurably to the beauty and functionality of the building, thanks in no small measure to Bishop Irinej himself. It is comparable to the purchase of the old Diocesan Center in Edgeworth, PA under Bishop Sava of blessed memory in the 1970's. Contrary to false reports circulated by the Bishop's critics, the New Rochelle property was purchased with Diocesan funds, including proceeds from the sale of the New Jersey center. No money was misappropriated from the rebuilding funds of St. Sava Cathedral in New York City.

 

St. Sava Cathedral, New York City

  1. The Pending Board-Elect

The disastrous fire which struck our St. Sava Cathedral in the heart of New York City was a huge blow not only to the local parish, but to our entire Diocese and our entire Serbian Orthodox Church. Under our Constitution, the design and construction of every church is subject to the oversight and approval of the Diocesan Bishop and his statutory advisory bodies, the Diocesan Council and the Diocesan Administrative Board. Bishop Irinej has taken his responsibility as Diocesan Bishop seriously and has taken an active and leading role in aiding, encouraging and expediting the rebuilding efforts. For several years the Cathedral has been governed by a diocesan-appointed trusteeship and construction has been overseen by a joint diocesan-congregational building committee.

 

St. Sava Church-School Congregation had a Temporary Trusteeship for a number of years, appointed by Bishop Sava in November 1973, then again from 1993 to 1999, as appointed by His Grace Bishop Mitrofan. The first elections thereafter were held during the pastorate of the Very Rev. Djokan Majstorovic in 1999 to 2016. Beginning in 2017, it was at the specific request of the Very Rev. Zivojin Jakovljevic, then Cathedral Dean, that the three ensuing Temporary Trusteeships were appointed, with actual candidates recommended by Fr. Jakovljevic to Bishop Irinej. 

 

A trusteeship for St. Sava was not unusual in the best of times, much less after the tragic fire ravaged. the Cathedral. However, recently, at the request of the congregation, the Diocese gave approval for the election, at a Special Assembly, of a regular congregation executive board. Despite numerous complaints about the manner in which the election took place, the Bishop, with the advice of the Diocesan Administrative Board, agreed to ratify the election with certain conditions, including that the board members take and sign the standard oath of office which includes respect for and obedience to the Diocesan authorities. When invited to meet with the Bishop in preparation for taking office, the newly-elected board members refused to meet unless the Bishop rescinded his decision to move their parish priest, clearly demonstrating their unwillingness to accept Diocesan authority. Upon finally meeting with the Bishop they agreed to review the conditions set by the Diocesan Administrative Board, which were intended to heal the election rift, to ensure a smooth working relationship between the incoming congregational executive board and Diocese, and to ensure that the rebuilding project goes forward in a professional and expeditious manner.  Upon review, they responded rejecting the conditions in a lengthy legalistic letter, whose arguments are inconsistent not only with a correct understanding of our Church Constitution, Uniform Rules and St. Sava Cathedral Bylaws, but also with the central tenets of the Orthodox Church, and the customs and practices of this Diocese, and the St. Sava Church-School Congregation in particular, not to mention U.S. secular law.  Some in the congregation have resorted to using Serbian public media to present a one-sided and inaccurate interpretation of events. This situation is currently still without resolution and poses a serious obstacle to the rebuilding project and the good estate of the Cathedral congregation. The inappropriate use of public demonstrations with cars honking their horns at the Diocesan Center by persons who, for the most part, do not represent the faithful of the St. Sava parish, are aimed to escalate the situation and hold up the Church as a whole to public ridicule.

 

  1. The Sale of St. Sava Air Rights

Misinformation also has been endlessly repeated both on social media and in the Serbian press about $88 million which St. Sava is to receive imminently from sale of “air rights” to a developer who wants to build a “hotel” next to the church.  Unwarranted fears have abounded that such sum will be misappropriated by the current Board of Trustees, future boards, the Holy Synod in Belgrade, and even His Grace himself.

 

Yes, negotiations are nearing completion spearheaded by the President of the Board of Trustees with legal oversight and our Bishop, to sell air rights for a future office building on the adjacent parking lot, not a hotel over the Cathedral! There is no signed contract of sale yet, nor will there be one, until both the Diocesan Council, which under our Constitutionmust approve all sales and encumbrances of congregation property, and the Church-School Congregation members have reviewed such contract and approved the transaction.

 

The payment, however, is not a lump sum. That is not how such contracts are structured in the U.S. The Board of Trustees is negotiating for the best fraction of the total amount to be paid up front and further payments to be made over time as the purchaser-developer reaches milestones in the approval process.  The developer faces significant risks in building the office building due to the approvals needed from the Landmarks Commission, Attorney General of the State of New York, Zoning Commission, Community Boards, and Building Department for permits. No developer would give a lump sum payment for air rights and face the risk of losing the entire amount should he be derailed in any step of the approval process. Our team, however, has sought to minimize our risk:  with each milestone that the developer reaches, St. Sava is to be paid a specified percentage of the total sale price and if the project is abandoned for any reason or derailed in the approval process St. Sava is to keep the air rights and the money paid up to that date. But to reiterate, a final agreement has not been reached and can only be finalized with the approval of the Church School Congregation and our Diocese.

 

The Board of Trustees has received independent appraisals that we are getting the best total price possible.  Most importantly, we have been assured that our team will seek to protect the proceeds from any potential future misuse.   

 

The Board of Trustees of St. Sava has been negotiating diligently with the developer and is represented by one of the best large law firms in New York City in these negotiations, Fried, Frank, Harris, Shriver and Jacobson, to protect St. Sava’s interests and obtain the best deal possible. The Firm represents, and must act in the best interests of, the St. Sava Church School Congregation, and not in the interest of any individual or individuals, including the Board of Trustees, any Executive Board if appointed, the Bishop, or anyone else. Alarm bells should stop ringing. Misinformation should stop flying.

 

  1. The $8 million Spent to date on Rebuilding St. Sava

Much has been written and said also about the $8 million spent to date by the current Trustees to resurrect St. Sava from its ashes.  A group at the Special Assembly election even handed out flyers calling for “an investigation” of this expenditure to defeat the current Trustees who were running for re-election. The expenditures were made to prevent further delay of construction when time was of the essence.  If further deterioration had not been prevented its walls would have had to be rebuilt as well, at enormous additional expense, and may well have cost us the Cathedral and its property. 

 

As required by St. Sava Bylaws, all expenses were approved by the Diocesan Bishop, were paid in accordance with the negotiated legal contract, and were reviewed by an audit of the expenditures. We note that His Grace Bishop Mitrofan was the sole approver of all expenditures submitted for close to $5 million spent for the previous restoration of the Cathedral roof and other repairs made before the fire. The Pending Board (if they accept and are approved) will have the authority to hire an auditor to conduct a separate “forensic” audit of the matter, if they so choose. Neither the Diocesan Administrative Board, His Grace, the then parish priest, Fr Zivojin Jakovljevic, nor the current Board of Trustees felt that the expense of a forensic audit would be justified or in the parish’s best interests, especially when the previous roof overlay replacement, Rose Window and some other repairs had cost close to $5 million years ago. By comparison, the $8 million spent to raise the Cathedral from its ashes including clearing debris, a new floor, strengthening the walls, a new permanent roof structure, temporary windows and doors, and much more was deemed reasonable.

 

Clergy Transfers

Recent clergy transfers have been used by some of these social media sites to attack the motives and person of Bishop Irinej. It should be remembered that every parish priest is assigned by his bishop to a parish to be his personal representative in that parish and to do everything with the blessing and approval of his bishop. It is the absolute sole prerogative of the bishop to assign or move priests at his discretion to meet the needs of the Church as a whole. Every parish is important, because every parish is doing the work of preaching the gospel, serving the services, caring for the people, and manifesting the Kingdom of God on earth. The greatest honor and most sobering responsibility for any priest is to have a parish entrusted to his care by his bishop, no matter its size or location, because it is the Church, the Body of Christ, in its fullness in that place. It is natural and good that a priest and his people become attached to one another over time, and the moving of a priest can be an emotional and difficult experience. This is true no less for the Bishop than for the priest or people. But sometimes it may be necessary for the good of all. We recall that His Grace Bishop Mitrofan, shortly before moving to the Canadian Diocese, made a large number of clergy reassignments without the kind of attacks upon his motives and character that have been made against Bishop Irinej. We understand that such moves can be difficult for priest and people, but it is important that they be accepted in humility and obedience for the overall order, welfare and peace of the Church.

 

Separating from the Serbian Orthodox Church

Among the most ridiculous claims aimed at Bishop Irinej on the internet is that he is plotting to remove the Serbian Orthodox Church in North and South America from the Serbian Orthodox Church and Patriarchate and attach it to some other local Orthodox body, or even to the Roman Catholic Church. Bishop Irinej is a bishop of the Serbian Orthodox Church, consecrated in the Serbian Orthodox Church, obedient and answerable to the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church. He has served the Serbian Orthodox Church faithfully for many years in many capacities. We can say with full confidence that he has no intention of attempting to do anything of the sort and would never do so. We can also assure our faithful that our Church constitution binds us firmly as an integral part of the Serbian Orthodox Church and no bishop or group of people has the power to change that, legally or morally. This is simply another baseless charge springing from the imagination of people motivated not by any regard for truth, but simply by a blind and unreasoning hatred.

 

*   *   *

 

We hope that in reiterating these FACTS we have been able to counter the mischaracterizations and outright untruths being spread about by certain unscrupulous individuals. Recently, one of these social media sites claimed that Bishop Irinej had gone to Belgrade for the funeral of Patriarch Irinej of blessed memory in order to campaign to be his replacement. “Hard to believe, but true!” the site blared. It certainly was difficult to believe for the many people observing the church Slava of St Archangel Michael Church in Akron, Ohio that very same day, led by none other than their Bishop Irinej himself. That incident most perfectly exposes the character and disregard for truth of those who lead their vendetta against our Bishop.

 

Far from being an autocrat, we have found His Grace to be approachable and easy to work with as Diocesan Council members. He shares his thoughts with us, and we share ours in return, and we find that we are able to reach a common consensus on the proper course of action in nearly every case. He does not expect us to merely rubber-stamp whatever he suggests, and we do not do so. We give him the respect and attention he is due as an Orthodox bishop and our spiritual father, and he in turn gives us respect and listens to our thoughts as duly elected representatives of the people and congregations of the Diocese. He does the same in his interactions with congregation executive boards and individuals who approach him, even if he does not always agree with them. We ask and expect no more and no less. We urge the people of our God-protected Diocese to do the same as faithful children of the Serbian Orthodox Church, walking in the Truth Who is Christ our Lord, and rejecting all falsehood and hatred which seeks to tear down and destroy.

 

The Diocesan Council of the Eastern American Diocese

of the Serbian Orthodox Church

 


Право стање ствари

 

Саопштење Епархијског савета Српске Православне Епархије источноамеричке

 

Ми, чланови Епархијског савета Српске православне Епархије источноамеричке, састављени од свештенства и лаика које су изабрали и потврдили представници свих црквено-школских општина Епархије на Епархијској Годишњној скупштини, згрожени смо и запрепашћени сталним нападима Његово Преосвештенство, Епископа Иринеја, нашег епархијског архијереја, и друге чланове црквено-школских општина и управних тела наше Цркве, који се врше путем друштвених мрежа. Отворене лажи и лукаве инсинуације на  интернет страницама и друштвеним мрежама чија је сврха да изазову неповерење и   противљење, па чак и мржњу према личности Његовог Преосвештенства, и према установљеном црквено-канонском реду и поретку, настављају да изазивају пометњу и да доводе до непримерених јавних демонстрација које срамоте Цркву и саблажњавају вернике, снадбевајући муницијом оне који се су изван Цркве и који омаловажавају и исмевају хришћанство и религију уопште.

 

Ова нечасна дела неслагања, подела и сатанске мржње упућена су  против сваког верника православне,хришћанске вере. Поделе и мржње немају места у Христу. Наша православна вера и Црква Христова су током историје преживеле насртаје разних непријатеља, и под покровом Бога и Његове благодати, остале јединствене преко 2000 година.

 

Ми нисмо неке независне парохије и неки народи који постоје сами за себе. Ми смо једна јерархијска целина у служби Христа. Свети Игњатије Антиохијски, који је живео крајем првог и почетком другог века, каже: „Где је епископ, ту је и Црква“. А ако покушавамо да чинимо било шта мимо нашег епископа, одвајамо се од јединства Цркве у Христу Исусу.

 

Надали смо се да ће наша прошлогодишње саопштење које је у целости разјаснило питање власништве и управљање епархијским имањима задовољити оне који су у вези са тим имали питања, а ућуткати оне који су намерно ширили отворене неистине руковођени анимозитетом према Његовом Преосвештенству и свим нашим епископима у Сједињеним Државама уопште, притом занемаривши право стање ствари и његове чињенице.  Уместо тога, ови напади се настављају неометано, стварајући лажне оптужбе и погрешно представљајући свако деловање наших епископа и легитимно изабраних тела која им помажу у управљању подручним им епархијама. Из тог разлога, и у нади да ће истина победити лаж, пред чланове Епархије и ширу јавност износимо следеће чињенице:

 

Власништво над црквеним имањима

 

На интернет сајтовима се непрестано понавља мантра да су правне корпорације основане ради поседовања и управљања епархијском имовином, лично власништво епископа Иринеја, те „да је (имовина) украдена од народа“. Ово је потпуно и скроз нетачно. Корпорације нису основане тајно или са неком подлом намером, него да би се дозволило Епархији да законито поседује и управља својом имовинама у корист и на добробит верног народа Епархије. Управитељ сваке од ових правних корпорација, формираних у држави у којој се налази имовина, није личност епископа Иринеја, већ онај ко је легитимно именован од стране Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и служи као епископ поверене му епархије. Управитељ корпорације није лични власник имовине. Имовина је у власништву корпорације као правног лица Епархије, а не било које појединачне особе. Корпорацијама управља епископ заједно са Епархијским саветом  одобреним од стране Епархијске скупштине која представља сво свештенство и све парохије у Епархији, а у складу са Уставом и важећим статутима Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци. Ове корпорације су основане са пуним знањем и овлашћењем Епархијског савета, који заступа интересе парохија и верног народа Епархије и помаже епархијском Епископу у вођењу Епархије, у складу са најбољим правним саветима који су на располагању.

 

Централни црквени савет и Епископски савет, састављени од свих епархијских архијереја у Северној и Јужној Америци, одобрили су концепт формирања епархијских корпорација 2015. године, пре доласка епископа Иринеја. Епархијски савет Епархије источноамеричке, под председништвом епископа Митрофана је у јуну 2016. године, донео одлуку о покретању формирања непрофитног правног ентитета у  Савезној држави Њу Џерзији, где се тада налазило Епархијско седиште.

 

Оснивање ових корпорација заштитило је имовину која служи за употребу и добробит народа Божијег у Епархији и разјаснила је многе забуне око власништва над појединим имањима. То је резултирало и обезбеђивањем сигурне користи за ова епархијска имања, која проистиче из статуса непрофитне организације, укључујући уштеду врло значајне суме новца од пореза на имовину. То је знатно олакшало и однос са цивилним властима. Овим НИЈЕ противправно присвојена  имовина у личну корист Епископа или било које друге особе или особа.

 

Епархијска резиденција

 

Честа тема у нападима на епископа Иринеја је то да је „купио вилу за себе“. То, опет, једноставно није тачно. Пресељење Епархијског центра својом одлуком наложио је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве пре него што је владика Иринеј постао наш епархијски архијереј. Сходно искуству, претходна кућа у Њу Џерсију сматрана је за превише удаљеном од града Њујорка и крајње непрактична када су у питању потребе Епархије. Тренутни Епархијски центар у Њу Рошелу купљен је уз савет и сагласност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве као и Епархијског савета Епархије источноамеричке, а након пажљивог разматрања. Поменуто здање има лак приступ самом Менхетну и нашем Саборном храму Светог Саве. Оно обухвата не само станбени простор за Епископа, већ и просторије за званичне пријеме и састанке, затим и епархијске канцеларије, будућу Епархијску капелу, Епархијску библиотеку и књижару, конак за госте, и смештај за радно особље Епархије. Другим речима, зграда је идеално здање за један функционални Епархијски центар, а не само  за пребивалиште. Купљен је за мање од почетне цене имајући у виду цене зграде у овом округу и околини, а претходни власници су чак Епархији даривали бројне лепе и луксузне комплете намештаја који увелико доприноси лепоти и функционалности ентеријеру зграде, у великој мери захваљујући епископуИринеју. Оно може да се упореди са старим Епархијским центриом у Еџворту у Пенсилванији, у време блашенопочившег епископа Саве, из 1970-их. Супротно лажним извештајима које су пласирали они који критикују епископа Иринеја, имање у Њу Рошелу је купљено искључиво од епархијских средства, укључујући и она од продаје претходног Епархијског центра у Њу Џерзију. Никаква сума новца из финансијских средстава за обнову Катедрале Светог Саве у Њујорку није присвојена.

 

 

 

Катедрала Светог Саве у Њујорку

 

1. Парохијски изабрани одбор на чекању

 

Катастрофални пожар који је погодио нашу Саборну цркву Светог Саве у срцу града Њујорка, био је огроман ударац не само за локалну парохију, већ за целу нашу Епархију и целу нашу Српску Православну Цркву. Према нашем црквеном Уставу, стил градње и процес изградње сваке цркве подлежу надзору и одобрењу епархијског епископа и његових статутарних саветодавних тела, Епархијског савета и Епархијског управног одбора. Сходно томе, Епископ Иринеј је озбиљно схватио своју одговорност као епархијски епископ и преузео је активну и водећу улогу у помагању, подстицању и убрзању напора на обнову њујоршког храма. Неколико година парохијом је управљало црквено Повереништво именовано од стране Епархије, док је процес реконструкције  храма је надгледао заједнички, епархијско-парохијски Грађевински одбор.

 

Црквено-школска општина Светог Саве је дуги низ година имала привремено повереништво, именовано од стране епископа Саве, новембра 1973. године, а затим и 1993. до 1999. године,  по именовању Његовог Преосвештенства епископа Митрофана. Први избори након тога одржани су у време док је на парохији службовао високопречасни протопрезвитер Ђокан Мајсторовића, од 1999. до 2016. године. Почев од 2017. године, на изричити захтев високопречасног протопрезвитера-ставрофора Живојина Јаковљевића, тадашњег старешине храма, именована су три привремена старатељства, са кандидатима које је Епископу Иринеју препоручио лично протопрезвитер Јаковљевић.

 

За Катедралу Светог Саве, постојање повереништава још у добрим временима није ништа било необично, још мање након што је Катедралу уништио стравични пожар. На захтев црквено-школске општине њујошкемеђутим, Епархија је дала одобрење да се одржи избор Извршног одбора на парохијској ванредној скупштини. Упркос бројним жалбама на начин на који је избор одржан, Епископ се, уз савет Епархијског управног одбора, сложио да потврди избор под одређеним условима, укључујући и тај да чланови одбора положе и потпишу редовну заклетву која између осталог садржи и обавезу чланова одбора на послушност епархијским властимаи поштовање истих. Када су именовани у припреми ка  преузимању дужности позвани да се састану са Епископом, они су тај позив категорично одбили, условљавајући Епископа да повуче своју одлуку о премештајуњиховог парохијског свештеника, и показујући тиме очигледну неспремност ка послушности епархијскимвластима. Када је на крају дошло до састанка са Епископом, новоизабрани одборниц су затражили да размотре услове које је поставио Епархијски управни одбор, а који су имали за циљ да излече изборну поделу, да обезбеде несметану сарадњу између долазећег Извршног одбора и Епархије, и да пројекат обнове иде напред на стручан и експедитиван начин. Након разматрања, именовани су, у поприличнон дугом правном допису, чији су аргументи у супротности, не само са исправним разумевањем Устава наше Цркве, Једнообразних правила и статута Саборне цркве Светог Саве, већ и са основним начелима Православне Цркве и обичаја и праксе ове Епархије, а посебно црквено-школске општине Светог Саве, (а да не спомињемо грађанско право САД-а), ипак одлучили да услове одбаце. Поједини у парохији су прибегавали употреби српских јавних гласила за представљање једностраног и нетачног тумачења догађаја. Читава ситуација још увек није решена, и представља озбиљну препреку пројекту обнове Саборне цркве и добробити парохијске заједнице. Непристојно прибегавање јавним демонстрирањем аутомобила са гласним свиренама кодЕпархијског центра од стране особа које не представљају вернике парохије Светог Саве у Њујорку, имају за циљ ескалацију ситуације и излагању целокупне Цркве јавном подсмевању.

 

2. Продаја ваздушних права Катедрале Светог Саве

 

На разним друштвеним мрежама и српској штампи се такође непрестано понављају дезинформације у вези са сумом од 88 милиона долара, а које ће њујоршка парохија Светог Саве сасвим извесно добити од продаје „ваздушних права“ инвеститору који поред храма жели да сагради „хотел“. Мноштво неоправданих страхова појавило се тврдњама да ће поменуту суму коју ће парохија да добије од продаје ваздушних права присвојити садашње парохијско Повереништво, или будући парохијски одбори, затим Свети  Архијерејски Синод у Београду, па чак и само Његово Преосвештенство.

 

Истина је да се преговори око горепоменуте продаје ваздушних права за будућу пословну зграду на суседном паркингу (а не за хотел изнад Саборне цркве), предвођени председником садашњег Повереништва и уз надзор правног тима и нашег Епископа,  приводе крају. Још нема званичног, потписаног уговора о продаји, а нити ће га бити све док га и Епархијски савет, који према нашем Уставу мора одобрити све продаје и оптерећења имовине црквено-школске општине, и чланови црквено-школске општине не прегледају, и одобре трансакцију.

 

Исплата новчане суме, међутим, није једнократна. То није начин на који се такви уговори сачињавају у овој земљи. Парохијско повереништво преговара о томе да се већи део укупног износа исплати унапред, а да се даља плаћања врше временом, тј. у ритму који ће да диктира могућност напредовања купца-инвеститора у самом процесу добијања свих потребних грађевинских дозвола. Инвеститор се суочава са значајним ризицима у изградњи пословне зграде због одобрења дозвола за градњу потребних од Завода за заштиту споменика (Landmarks Commission), државног тужиоца Савезне државе Њујорк, Завода за урбанизам (ZoningCommission), Месне заједнице (Community Board) и Завода за изградњу (Building Department). Ниједан инвеститор не би био спреман да плати целокупну суму за ваздушна права одједном и да се суочи са ризиком да изгуби сав износ уколико би у било ком кораку дошло до промене правца у поступку добијања дозвола за градњу. Наш тим је, међутим, настојао да умањи наш ризик, тако да са сваким наредним нивоом који достигне инвеститор, Катедрали Светог Саве ће бити уплаћен одређени проценат укупне продајне цене, а ако се пројекат из било ког разлога напусти или  у процесу до промене одобравања, Катедрала има право да задржи ваздушна права и новац уплаћен до тог датума. Али да поновимо, коначни споразум још увек није постигнут и може се финализирати само уз одобрење Скупштине црквено-школске општине и наше Епархије.

 

Парохијско повереништво је добило независне процене како парохија да добије најбољу могућу укупну цену. Што је најважније, уверени смо да ће наш тим настојати да заштити приход од било какве потенцијалне злоупотребе у будућности.

 

Повереништво Катедрале Светог Саве марљиво преговара са инвеститором и у тим преговорима га представља једна од најбољих адвокатских канцеларија у Њујорку, „Фрид, Френк, Харис, Шривер и Џејкобсон (Fried, Frank, Harris, Shriver & Jacobson)“, како би заштитило интересе Катедрале и добило најбољу могућу понуду. Фирма заступа и мора деловати у најбољем интересу парохије Светог Саве, а не у интересу било ког појединца или појединаца, било да се ради о Повереништву, Извршном одбору, ако је именован, епископу или било ком другом. Аларми треба да престану да звоне. Дезинформације би требало да престану да круже.

 

3. Досадашњих 8 милиона долара потрошених за обнову Катедрале Светог Саве

 

Много је написано и речено и о тих 8 милиона долара које су до сада потрошили садашњи повереници, како би васкрснули Катедралу из пепела. Како би поразила тренутне поверенике који су се кандидовали за поновни избор, једна група парохијана је на ванредној скупштини чак делила и  флајере, позивајући на „истрагу“ ових издатака. Расходи су направљени како би се спречило даље одлагање градње у тренутку када је то било од суштинске важности. Да се ​​даље пропадање рушевине није спречило, зидови храма би се, уз огромне додатне трошкове, морали градити од нуле, што би нас можда коштало саме Катедрале и њеног имања.

 

У складу са статутом парохије, све трошкове обнове храма одобрио је Епархијски архијереј, и они су иплаћивани у складу са склопљеним уговорима, и проверени од стране Надзорног одбора. Примећујемо да је Његово Преосвештенство, Епископ Г. Митрофан, и сам одобравао неке трошков који су потрошени за претходну рестаурацију крова Саборне цркве као и друге поправке извршене пре пожара, у висини од 5 милиона долара. Одбор на који се чека, (под условом да се његови чланови прихвате дужности и буду одобрени) поседоваће овлашћење да сам ангажује ревизора за спровођење независне „форензичке“ ревизије предмета, ако то нађе за сходно. Ни Епархијски управни одбор, ни Његово Преосвештенство, ни тадашњи парох, протопрезвитер Живојин Јаковљевић, а нити садашње Повереништво, нису сматрали да би трошак судске ревизије био оправдан или да је у најбољем интересу парохије, посебно када се зна  да су претходне замене кровног покривача и розете, као и неке друге поправке, парохију коштале близу 5 милиона долара. Поређења ради, осам милиона долара утрошених за реконструкцију Катедрале, за чишћење њених рушевина, за постављање новога пода, јачања зидова, инсталацију нове трајне кровне конструкције и привремених прозореа и врата, као и још много тога, сматрани су сасвим прихватљивим.

 

Премештаји свештенства

 

Недавне премештаје парохијских свештеника поједине друштвене мреже на интернету искористиле су за нападе на личност Епископа Иринеја и његове мотиве и разлоге за исто. Треба имати на уму да је сваки парохијски свештеник постављен на парохију од стране његовог надлежног епархијског архијереја да у тој парохији служи и буде његов представник, све чинећи уз његов благослов и одобрење. То је апсолутно и искључиво право епископа, да по свом нахођењу поставља или премешта свештенике, како би удовољио потребама Цркве у целини. Свака парохија је важна, јер свака парохија врши дело проповедања Јеванђеља, богослужи, брине за народ и пројављује Царство Божије на земљи. Највећа част и најтрезвенија одговорност за било ког свештеника је да му епископ повери парохију на старање, без обзира на њену величину или локацију, јер је она у својој пуноћи, и на том месту уствари Црква - Тело Христово. Природно је и добро да се свештеник и његов народ временом вежу једни за друге, те зато пресељење свештеника може бити емотивно и тешко искуство. То подједнако важи и за епископа и за свештеника и за верни народ. Али је за добро свих, то понекад преко потребно.  Подсећамо на чињеницу и да је Његово Преосвештенство, епископ Митрофан, непосредно пре него што је постао Епископ канадски, извршио велики број премештаја свештенства без напада на његове разлоге и мотиве за исто, што није случај са епископом Иринејем кога данас због тога нападају. Схватамо да такви потези могу подједнако бити тешки и за свештеника и за народ, али важно је да буду прихваћени у понизности и послушности зарад свеукупног поретка, добробит и мира у Цркви.

 

 

Одвајање од Српске Православне Цркве

 

Међу најсмешнијим тврдњама које се могу наћи на интернету, а намењеним против Епископу Иринеја, је и та да епископ Иринеј жели Српску Православну Цркву у Северној и Јужној Америци да одвоји од Српске Православне Цркве и Патријаршије, и да је прикључи неком другом локалном православном ентитету или чак Римокатоличкој цркви. Епископ Иринеј је епископ Српске Православне Цркве, хиротонисан у СПЦ, који је послушан и одговара Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве. Епископ Иринеј дуго година верно служи Српској Православној Цркви у многим својствима. Са пуном сигурношћу можемо рећи да он апсолутно нема намеру да покуша да учини било шта слично, и да то никада не би учинио. Такође, уверавамо  наше вернике да нас наш црквени Устав чврсто веже као саставни део Српске Православне Цркве и ниједан епископ или група људи нема моћ да то промени, правно или морално. Ово је једноставно још један неутемељени напад који извире из маште људи мотивисаних не поштовањем према истини, већ једноставно слепом и неразумном мржњом.

 

 

 

Надамо се да смо понављајући горенаведене чињенице успели да се супротставимо погрешном окарактерисавању и отвореним неистинама које шире извесне несавесне особе. Недавно се на једном од ових сајтова на друштвеним мрежама тврдило да је епископ Иринеј отишао у Београд на сахрану блаженопочившег Патријара Иринеја како би водио кампању да постане његова замена. „Тешко је поверовати, али истинито!“ сајт је експлодирао. Свакако је то било тешко поверовати многим људима који су славили црквену славуСветог Архангела Михаила у Акрону, у држави Охио истог дана, предвођени никим другим него својимепископом Иринејем. Тај случај најсавршеније разоткрива карактер и непоштовање истине оних који воде своју освету против нашег Епископа.

 

Сматрамо да је Његово Преосвештенство врло приступачно и далеко од тога да је аутократа и да је нама као члановима Епархијског савета са њим лако радити. Он дели своја размишљања са нама, а ми делимо своја заузврат, и откривамо да смо у скоро сваком случају у стању да постигнемо заједнички договор оодговарајућем деловању. Епископ Иринеј од нас не очекује да без размишљања прихватимо што год он предложи, а што ми и не радимо. Ми му указујемо поштовање и пажњу која му се поклања као православномепископу и нашем духовном оцу, а он заузврат нама указује поштовање и слуша наша мишљења као легитимно изабраних представника народа и парохија у Епархији. То чини у интеракцији са Извршним парохијским одборима и појединцима који му се обраћају, чак и ако се не слаже увек са њима. Ми не тражимои не очекујемо ни више ни мање од тога. Позивамо народ наше богоспасаване Епархије да учини исто, каоверна чада Српске Православне Цркве, ходећи у Истини која је Христос, Господ наш, и одбацујући сваку лаж и мржњу која жели да сруши и уништи.

 

Епархијски савет Епархије источноамеричке

Српске Православне Цркве

 

 

Share This:



< PreviousNext >
You might also like:

CONTACT INFO:

 

Diocese of Eastern America

65 Overlook Circle
New Rochelle, NY 10804

 

E-mail: diocese@easterndiocese.org 

 

Office & Residence: 

(914) 633-9000 - (914) 633-9009