ВРЕМЕ РАЗВЕДРАВАЊА

ОДГОВОРИ ЕПИСКОПА МАКСИМА ЗА ДНЕВНИ ЛИСТ ”КУРИР”
Дати новинарки Мини Бранковић, 20. фебруара 2020. године

 

1. Да ли сте се оглушили о одлуку Синода СПЦ да се поништи реогранизација Цркве у САД?

 

Сарадња Епископског савета у Америци са Светим Архијерејским Синодом је увек била добра, а таква је и данас. Управо у сагласности са Синодом донета је одговарајућа одлука о сазивању ванредног Сабора 29. фебруара, а све у складу са временским могућностима и животним приликама у Америци. Дакле, није било „оглушавања“ него синергије, јер ми смо сви једно у Господу. Српски епископи из Америке су небројено пута до сада показали верност својој Мајци – Српској Цркви.

 

2. Зашто је нови ”амерички Сабор” заказан само дан пре истека рока који је поставио Свети синод?

 

Црквени Сабор у Флориди заказан је у договору са Светим Архијерејским Синодом који, са своје стране, није изнео приговор по питању датума. Као и сви досадашњи сабори, тако и овај за све нас значи још једну прилику за потврдом светосавског јединства и истине живота у саборној установи Цркве. Ни мање ни више од тога. Никаква удаљеност, па ни она од Балкана до Тихог Океана, не може да нас одвоји од наше отаџбине, нити од сведочења да је Бог тако заволео свет, да је Сина Свог послао, да свако ко у Њега верује не погине, него да има Живот вечни.

 

3. Зашто су Епархије Новограчаничко-средњезапаноамеричка, Западноамеричка и Источноамеричка промениле име у СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА и донеле Устав?

 

Ствар је елементарног знања да један црквени Устав може потврдити и објавити једино Свети Архијерејски Сабор, а не појединачне црквене области. То знају сви, а на првом месту српске владике. Поштујући то, Епископи из САД својим црквеним јединицама никада нису упутиле неки званичан допис у коме се проглашава, тј. јавно обзнањује да је донет неки нови Устав. Насупрот томе, урађена је ажурирана и незванична верзија Устава, она је радног карактера, о чему сведочи чињеница да у том тексту нигде не стоји да је то нови устав који замењује онај важећи Устав који је Свети Архијерејски Сабор одобрио 2007. године, а који чека своју ревизију.

Што се тиче питања „имена“, ту Епископи ништа нису радили на своју руку. Постоји експлицитна одлука Светог Архијерејског Сабора од 7. маја 2018. године, која захтева да Епископи приступе – обратите пажњу на формулацију! – „територијалном ограничењу Устава СПЦ у Америци искључиво на српске православне епархије у Сједињеним Америчким Државама“. Поред тога, Сабор свих српских архијереја је у истој одлуци наложио Епископима Српских православних Епархија у САД да предузму све потребне мере како би прилагодили или изменили одређене прописе и ингеренције у горепоменутом Уставу, управо „сходно одобреном ограничењу, ради извршења неопходних измена овог Устава“. Идући том логиком, Епископи су закључили да саборска одлука треба да буде рефлектована и у самом називу Устава, као и наших Епархија. Пошто смо верни Цркви, ми остављамо Архијерејском Сабору да овај наш рад оцени и по потреби га коригује – ми, наиме, верујемо у саборност, а не у црквени провинцијализам. У самом пак тексту предложеног Устава и даље неизмењене стоје све оне одредбе које јасно дефинишу да су српске Епархије у Америци нераскидиво повезане са Српском Православном Црквом (Патријаршијом) као њен саставни и неотуђиви део.

 

4. Како коментаришете ставове свештенства СПЦ у Србији да на овај начин желите да се одметнете од СПЦ?

 

Критика те врсте од свештенства СПЦ у Србији никада није доспела на адресу Епископског савета Српске Цркве у Америци. Напротив, сем неких изузетака који потврђују правило, сви српски свештеници, у српским земљама и у дијаспори, верују да наши Епископи на америчком тлу доносе најбоље одлуке у интересу Цркве, Сабора и укупног Српског народа. Управо прошле године смо објавили монографију о Српској Цркви у Северној Америци у којој смо по први пут на једном месту, на хиљаду страна у колору, приказали сва српска знамења у Новом свету и пружили преглед свих наших храмова, парохија, уметничких стилова, личности, догађаја, обичаја, издавачке делатности итд. У такав подухват, сложићете се, не улази неко ко има жељу за ”одметништвом”.

После непотребне медијске буре и прашине сада је дошло време разведравања, где се јасно разоткрива ко је био добронамеран а ко имао „скривене намере“. Одговорно тврдим да су чланови Епископског савета у САД поступили у складу са овлашћењима, дужностима и надлежностима епархијских архијереја, како је то прописано Уставом СПЦ као и Уставом Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци.

Да закључим, промена назива из „Црква“ у „Епархије“ дословно је преузета из одлуке Светог Архијерејског Сабора коју сам навео. Та промена је предложена из жеље да се покаже да српске Епархије нису локална црква за себе, него су управо „Епархије“ Српске Православне Цркве (Патријаршије) – што ће рећи, конститутивни, целовити део једне и јединствене Српске Православне Цркве. Ту је и мој недвосмислен одговор на Ваше питање. А корени бића наше светосавске Цркве напајају се са тајанствених извора Царства Божијег. И то је наша највећа радост и утеха.

Share This:



< PreviousNext >
Search

Serbian Orthodox Diocese of Eastern America
65 Overlook Circle
New Rochelle, NY 10804