Javascript Menu by Deluxe-Menu.com

Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2019. године

 

ИРИНЕЈ

 

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

 

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

И ове године Господње, славећи преславно Оваплоћење Сина Божјега, Господа нашега Исуса Христа, јединог Новог под Сунцем, сви хитамо ка храму Божјем, да се саберемо око Богомладенца, Пречисте Богоматере и Увекдјеве Марије и праведнога Јосифа.

 

То чинимо да би се наше душе загрејале речима светога Јеванђеља о истинитом догађају Очовечења и рођења Спаситеља нашега, Богочовека Исуса Христа, када су Њему, Богомладенцу клицала Небеса и Земља: Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима благовољење!

 

О том јединственом и преславном Догађају у историји и у свима световима, наш свети црквени песник славослови: „Прашни Адам најпре причесник благодатног надахнућа беше, па лукавством змијиним поданик пропасти поста, но знамо да се ради њега Реч саобрази људима. Дјево, Ти пређе границе смртних бића родивши превечну Реч Која изволе да прође кроз Тебе, запечаћени Кивот, о несагориви Кивоте и Купино. Ти, Бог мира, посла нам Ангела Великога Савета Твојега да нас мироше, и к светлости богопознања нас упућује. Где се много разбуја грех, Ти пружи неописиву благодат, па сви постасмо наследници Вишње светлости.”

 

Својој духовној деци, нашем и данас многострадалном српском народу у Отаџбини и расејању, ми, његови духовни пастири, желимо да се благочестиве мисли и осећања и овога Божића обилно и трајно уселе у нас и да се сав наш живот збива у Богу са свима светима. Тако, дакле, да ходимо и пред лицем Светога Саве и свих српских светитеља и просветитеља наше свете аутокефалне Српске Цркве. Главно је бринути о томе како ћемо живети, eда бисмо и све наше свете претке ми имали на својој страни на Христовом праведном Суду. Еда би нас они признали за своје следбенике. Ето нам свете дужности нашег постојања!

 

Драга наша духовна чеда, учинимо све што до нас стоји да вишак наших сваковрсних добара буде на попуњавање мањка код оних наших ближњих који се нуждавају у помоћи свих врста, а највише у нашем братољубљу. Божанствени Максим Исповедник нас тако и поучава: „Настојмо да трезвеноумним промишљањем уједначимо неравномерност природе, и оним чиме обилујемо, допунимо недостатке једни других“. То је угодно Оваплоћеном Сину Божјем, Који се поистоветио са најмањима и најсиромашнијима. Зато, ко њима чини, Њему чини. Зар Богомладенац није дошао пре свега да нахрани сва уста и да утеши сва наша срца?

 

Ако се већ Христос ради нас оваплотио и постао Богомладенац, умро и васкрсао, зар сва наша делатност у свету, као одговор и уздарје Њему, не би требало да нас краси и чини угоднима Богу? Свима нам је за то потребно смирење и свест да смо ми сарадници Божји и украситељи Цркве.

 

Ако сав свет лежи у злу страсти и грехова, а стварно лежи, онда ниједан човек да не узима учешћа у њему, то јест у делима таме! На небески поредак ствари заветовали смо се ми хришћани, а не на поредак без Божјих небеса и упркос небесима. У складу са једном проницљивом речи, у вези са темом слободе, рецимо да смо ми слободни онолико колико смо слободни од греха и тек као такви слободни смо за богоопштење. Са тога стајалишта полазећи, и покајањем и смирењем се утврђујући, ми ћемо моћи да узрастамо и у Божјим врлинама. Моћи ћемо да Духом Светим попримимо црте Христовога Лика кроз творење богоугодних дела. Тако ћемо плодове врлина убирати са Господа Исуса Христа као са Дрвета Живота нашега, – постављенога усред Цркве као Раја Сладости, – па се Њиме хранити и у времену и у вечности.

 

Главна порука и овогодишњега Божића треба да гласи да православну веру треба чувати и сачувати по сваку цену. А наше православно црквено Откривење и Свето Предање нас уче да је богоугодно исповедати веру у Оваплоћенога Сина и Логоса Божјега, Христа Богочовека, и заједно са тим веру у Пресвету Тројицу! То даје видело нашем ходу по тами овога света, огрезлог у греху. Од те црквене вере зависи наше поимање и усвајање светлог Лика Господњег, савршене мере свих ствари – Исуса Христа, Спаса нашега. У Којем узрастамо и Чијем се славном Другом доласку надамо. Од целовитости црквене вере православне коначно зависи и опстанак целокупне творевине. Тако онда из те православне вере происходи и могућност нашег најпотпунијег богоопштења и богопричастија у средишту нашег постојања: у Светој Литургији. Кроз њу наша Православна Црква живи и најпотпуније сведочи о нашој заједници са Богомладенцем Христом.

 

Наша света дужност јесте да носимо крст историјских догађаја и искушења у свим помесним Црквама као заједничким. Али је света дужност и обавеза и свих помесних православних Цркава да једна другу поштује и уважава. Дакле, посленике у Винограду Господњем, ма колико они били заслужни, треба подсећати да се ништа не чини без слоге и јединства са свима осталима; ништа на силу, да се не би цепала Христова нерукотворена риза, односно да се не би скрнавио у нама Лик Богомладенца Христа. Свуда, дакле, да важи правило лечења себе и других на благ, истинит и светоотачки начин.

 

У нашем овогодишњем божићном обраћању, упућеном нашој верној светосавској деци, подсећамо да не смемо заборавити нашу Стару Србију (Косово и Метохију). Према тој светињи треба да се опходимо као према српској заветној мисли, речи и наслеђу – неодвојивим од нашег народног бића. Јер, управо су о томе својом крвљу сведочили хорови српских мученика и новомученика свих векова. Данас на Божић најсвечаније поменимо косовске, јасеновачке, градинске, и мученике са свих осталих стратишта. Ми им се за помоћ молимо да и сами лично исповедимо своју црквену православну веру у Богомладенца Христа, до самога краја, не бојећи се да о њима сведочимо пред свима.

 

Животни проблеми човека наше данашњице, а, изгледа, и будућности, често нас обесхрабрују, па и изненађују. И наш српски човек данас као да је одлучио да чињењем чедоморства допринесе да се на Страшном Божјем Суду, човечанство појави подељено, тако да један део, по бројности убијене деце, преовлада над бројем другог дела деце која су се родила и добила прилику да живе. Како са том чињеницом изићи пред Богомладенца Христа, пред Његову Богоматер, Приснодјеву Марију, и пред све свете, најболније је од свих наших питања сада и овде!

 

Очигледно да постоји и спремност устројитеља новога света да нам из наших руку истргну наш освештани живот у сваком погледу, па и у погледу самих полова и хришћанскога брака, и да нас уведу тамо камо људска мисао и реч, дело и људска нога досад нису крочили. Ипак, и о томе постоји реч охрабрења Богомладенца Христа: „Каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди?” Једна душа која се каје и спасава претежнија је од целога света.

 

Доводећи у органску везу празновање Божића и Богојављења, као што то са правом чине наши иконографи и фрескописци, рецимо и ми у закључној речи наше божићне Посланице ово:

 

Спаситељ наш Господ Исус Христос је закорачио у овај свет онако како је у древности закорачио у Јордан. Тада, док је Јован полагао своју руку на Њега, сав грех је побегао од Њега, попут воде реке Јордана. То исто се дешавало док су апостоли, епископи и свештеници кроз векове полагали своје дланове на главе свих нас људи које су они крштавали и на пут обожења изводили. Благодатни огањ – од кога трепере херувими – и ми смо примили у светој Тајни крштења, у тој бањи поновнога рођења у Христу водом и Духом. Тако смо ми постали лученосци вере у Сина Божјега и Богомладенца Христа, добивши по дару и могућност да са Њим и вечно царујемо.

 

Зато је веома важно како ћемо ми живети и целокупно наше потомство и на чему ће оно градити дом свога свеукупног хришћанског постојања. Да ли на води, песку, слами, или на Христу, Крајеугаоном Камену Цркве и Дома Бога и Оца нашега Који је на небесима? Јер, сва наша дела ће на крају бити испитана огњем благодати Божје!

 

Само благодатним огњем проверена дела, укључујући и све људе лично, показаће и дела и нас оправданима или осуђенима. Показаће све нас људе као праву или одметнуту децу Бога и Оца, браћу Јединородног Сина и Богомладенца, и сасуде Господа Духа Светога! Да ли ће и нас показати као верне поклонике Тројице Једносушне и Равномоћне, Сапоштоване и Сапрослављане?

 

Ми, сабрани око Богомладенца у Пећини Витлејемској, такође желимо да се нађемо у Очевом наручју!

 

Нека би зато и све наше домове загревала, и у Духу Светом веселила, небоземна химна Богомладенца: Слава на висини Богу и на Земљи мир, међу људима добра воља!

 

Мир Божји, Христос се роди!

 

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2019. године.

 

Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:

 

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ИРИНЕЈ

Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски АМ­ФИ­ЛО­ХИ­ЈЕ
Ми­тро­по­лит за­гре­бач­ко-љу­бљан­ски ПОР­ФИ­РИ­ЈЕ
Ми­тро­по­лит да­бро­бо­сан­ски ХРИ­ЗО­СТОМ
Епи­скоп ша­бач­ки ЛА­ВРЕН­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп срем­ски ВА­СИ­ЛИ­ЈЕ
Епи­скоп ба­ња­луч­ки ЈЕ­ФРЕМ
Епи­скоп бу­дим­ски ЛУ­КИ­ЈАН
Епи­скоп ба­нат­ски НИ­КА­НОР
Епи­скоп но­во­гра­ча­нич­ко-сред­ње­за­пад­но­а­ме­рич­ки ЛОН­ГИН
Епи­скоп ка­над­ски МИ­ТРО­ФАН
Епи­скоп бач­ки ИРИ­НЕЈ
Епи­скоп бри­тан­ско-скан­ди­нав­ски ДО­СИ­ТЕЈ
Епи­скоп за­пад­но­е­вроп­ски ЛУ­КА
Епи­скоп жич­ки ЈУ­СТИН
Епи­скоп врањ­ски ПА­ХО­МИ­ЈЕ
Епи­скоп шу­ма­диј­ски ЈО­ВАН
Епи­скоп бра­ни­чев­ски ИГ­ЊА­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп звор­нич­ко-ту­злан­ски ФО­ТИ­ЈЕ
Епи­скоп ми­ле­шев­ски АТА­НА­СИ­ЈЕ
Епи­скоп бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ки ЈО­А­НИ­КИ­ЈЕ
Епи­скоп ди­сел­дор­фски и не­мач­ки ГРИ­ГО­РИ­ЈЕ
Епи­скоп ва­љев­ски МИ­ЛУ­ТИН
Епи­скоп ра­шко-при­зрен­ски ТЕ­О­ДО­СИ­ЈЕ
Епи­скоп за­пад­но­а­ме­рич­ки МАК­СИМ
Епи­скоп гор­њо­кар­ло­вач­ки ГЕ­РА­СИМ
Епи­скоп ис­точ­но­а­ме­рич­ки ИРИ­НЕЈ
Епи­скоп кру­ше­вач­ки ДА­ВИД
Епи­скоп сла­вон­ски ЈО­ВАН
Епи­скоп ау­стриј­ско-швај­цар­ски АН­ДРЕЈ
Епи­скоп би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ки СЕР­ГИ­ЈЕ
Епи­скоп ти­моч­ки ИЛА­РИ­ОН
Епи­скоп ни­шки АР­СЕ­НИ­ЈЕ
Епи­скоп Ми­тро­по­ли­је ау­стра­лиј­ско-но­во­зе­ланд­ске СИ­ЛУ­АН
Епи­скоп бу­е­но­са­и­ре­ски и ју­жноцен­трал­но­а­ме­рич­ки  КИРИЛО
Епи­скоп дал­ма­тин­ски НИ­КО­ДИМ
Епи­скоп осеч­копољ­ски и ба­рањ­ски ХЕ­РУ­ВИМ
Епи­скоп за­хум­ско-хер­це­го­вач­ки ДИ­МИ­ТРИ­ЈЕ

 

Ви­кар­ни Епи­скоп мо­ра­вич­ки АН­ТО­НИ­ЈЕ
Ви­кар­ни Епи­скоп ре­ме­зи­јан­ски СТЕ­ФАН
Ви­кар­ни Епи­скоп мо­хач­ки ИСИ­ХИ­ЈЕ
Ви­кар­ни Епи­скоп ди­о­клиј­ски МЕ­ТО­ДИ­ЈЕ

 

ОХРИД­СКА АР­ХИ­Е­ПИ­СКО­ПИ­ЈА:

 

Ар­хи­е­пи­скоп охрид­ски и Ми­тро­по­лит скоп­ски ЈО­ВАН
Епи­скоп по­ло­шко-ку­ма­нов­ски ЈО­А­КИМ
Епи­скоп бре­гал­нич­ки МАР­КО

Ви­кар­ни Епи­скоп сто­биј­ски ДА­ВИД

 

 

  The Serbian Orthodox Church

to her spiritual children at Christmas, 2019

 

+IRINEJ

 

By the Grace of God

Orthodox Archbishop of Pec, Metropolitan of Belgrade Karlovci and Serbian Patriarch, with all the Hierarchs of the Serbian Orthodox Church, to all the clergy, monastics, and all the sons and daughters of our Holy Church: grace, mercy, and peace from God the Father and our Lord Jesus Christ and the Holy Spirit, with the joyous Christmas greeting:

 

Peace from God! Christ is Born!

 

In this year of our Lord, when we once again celebrate the most-glorious Incarnation of the Son of God, our Lord Jesus Christ – the only New under the Sun, we all hasten towards the temple of God to gather around the Divine Child, the Most Pure Theotokos and Ever-Virgin Mary and the righteous Joseph. 

 

  We do this to warm our souls with the words of the Holy Gospel about the very real event of the Incarnation and the Nativity of our Savior, the God-Man Jesus Christ, when the Heavens and Earth sang to him: Glory to God in the highest and on earth peace good will among men!

 

  About this unique and greatly glorious Event in history and in all the worlds, our holy Church hymnographer sings:

  “Earthen Adam, at first partaking in the grace-filled breath of life, slipped down into corruption through the guile of a serpent, but we know that for his sake the Word has become one of us.

  O Virgin, you have surpassed the limits of mortal beings by giving birth to the Eternal Word, Who was pleased to pass through you, the sealed Vessel, O unburned Vessel and Bush.

  You, God of peace, sent to us the Angel of Your Great Council to bring us peace and to lead us to the light of the knowledge of God.

Where sin greatly multiplied, You have given indescribable grace, and we all have become inheritors of the light from on High.”

 

  To our spiritual children, to our Serbian people in the fatherland and diaspora who are suffering even today, we, your spiritual shepherds, wish that the pious thoughts and feelings of this Christmas may be with us permanently and abundantly, and that our whole life may abide in God with all the saints. In this way we may walk before the face of St. Sava and all the Serbian saints and enlighteners of our Holy autocephalous Serbian Church. It is important for us to take care of how we live our lives, so that we may have all our holy ancestors at our side at Christ’s just Judgment. This is how they will recognize us as their posterity. Here we find the holy duty of our existence!

 

  Our dear spiritual children, let us do everything we can to ensure that the abundance of our possessions will be used to fill in what our neighbors lack, such as help of any kind, but most importantly our brotherly love. Godly Maximos the Confessor teaches us in this way: “Let us endeavor with our sober-minded discernment to equalize the unevenness of nature, and out of our abundance let us make up what others lack.” This is pleasing to the Incarnated Son of God, Who for us became the smallest and the poorest. Therefore, whoever does good to them does it for Him. Did not the Divine Child come, above all, to feed all mouths and to comfort all our hearts?

 

  If Christ has put on flesh for us and has become the God-Child Who has died and resurrected, should not our deeds in this world, as our response and hope in Him, be our adornment making us well-pleasing to Him? For this we all need humility and the awareness that we are God’s co-workers and beautifiers of His Church.

 

  If the entire world lives in evil passions and sins, which it truly does, then no one should participate in it, that is, in the works of darkness! We Christians have given an oath to follow the heavenly order of things, not an order without God’s heaven and in spite of heaven. In accordance with one insightful word, in regard to the theme of freedom, let us say that we are free inasmuch as we are free from sin, and, as such, we are free to enter communion with God. Beginning with that point, and affirming ourselves with repentance and humility, we will be able to grow in God’s virtues. We will be able to be shaped in the image of Christ by doing God-pleasing deeds. This way we will gather the fruits of virtues from our Lord as from the Tree of our Life, planted in the midst of the Church as the Sweet Paradise, and to be nourished by Him in this life and in eternity.

 

  The main message again this Christmas is to safeguard our Orthodox Faith and preserve it at all cost. Our Orthodox Church Revelation and the Holy Tradition teach us that it is God-pleasing to confess faith in the Incarnate Son and Word of God, Christ the God-Child, and with this to confess our faith in the Most Holy Trinity! This gives light to our walk in the darkness of this world permeated by sin. On this fulness of the Church’s faith depends our understanding and acceptance of the light of the Lord’s Image, the perfect measure of all things, Jesus Christ our Lord. In Him we grow and we hope in His glorious Second coming. The subsistence of the entire creation depends on the completeness of the Church’s Orthodox Faith. It is from this Orthodox Faith that comes the possibility of our most complete communion with God in the midst of our existence: in the Holy Liturgy. It is through the Liturgy that our Orthodox Church lives and witnesses in the most complete way about our communion with the God-Child Christ.

 

  Our holy duty is to carry the cross of the historical events and temptations in all local Churches as one. But it is also the duty and obligation of all local Orthodox Churches to respect and honor each other. Therefore, it is necessary to remind all laborers in the Vineyard, regardless how deserving they might be, that nothing is to be done without the agreement and the unity with the rest, nothing by force, so as not to tear Christ’s cloak made not by hands, that is, so that the image of the God-Child Christ is us may not be blemished.

 

  In this Christmas message, sent to our faithful children of Saint Sava, we remind you that we cannot forget our Old Serbia (Kosovo and Metohija). Our relationship toward this holy place should be like that toward the Serbian covenantal though, word and heritage – inseparable from our people’s being. For all the choirs of Serbian martyrs and the new-martyrs have witnessed to this with their blood throughout all the centuries. Today on this Christmas day, let us in a most celebratory way mention the martyrs from Kosovo, Jasenovac, Gradina, and all the martyrs from all other places of suffering. We pray to them for help, that we also may personally confess the Church’s Orthodox Faith in the God-Child Christ to the end, without being afraid to witness to that faith before anyone. 

 

  The problems of life of today’s man, and, it seems, of the man of the future as well, oftentimes discourage us, and even surprise us. And our Serbian man today, it seems, has decided by the killing of unborn children to contribute to a division of mankind appearing before the Dread Judgment of God, one part, the killed unborn children, greater in number than the other part, the children who are born and have received the chance to live. How can we go before the God-Child Christ with that fact? How we can go before His Mother, the Theotokos and Ever-Virgin Mary and before all the saints, is the most painful of all the questions we face here and now!

 

  Obviously there exists a readiness by the creators of the new world to snatch from our hands our sanctified life in every way, even when it comes to gender and Christian marriage, and to bring us to a place where no human thought, word, or deed, and where no human foot has yet gone. Despite this, there exists a word of encouragement from the God-Child Christ: “For what will it profit a man if he gains the whole world, and loses his own soul?” One repentant soul being saved is of more value than the whole world.

 

  Bringing into an organic connection the celebration of Christmas and Theophany, as our iconographers rightly do, let us say to conclude this Nativity Encyclical the following:

 

  Our Lord Jesus Christ stepped into this world in the same manner as He stepped into Jordan River in ancient times. Then, as John was placing his hand upon Him, every sin fled from Him, like the waters of the Jordan fled before Him. That also has happened when the apostles, bishops and priests throughout the centuries have laid their hands upon the heads of all of us people whom they have baptized and have led on the path towards God. We have received the grace-filled flame, before which the Cherubim stand in awe, in the sacrament of Baptism, in that fountain of the new birth in Christ by water and the Spirit. We have become the flame-bearers of faith in the Son of God and the God-Child Christ, having received the gift of the possibility of reigning with Him in Eternity. 

 

  It is very important how we and all our descendants will live and upon what will we build the home of our entire Christian existence. Will we build it upon water, sand, or hay, or upon Christ, the Cornerstone of the Church, the House of God our Father Who is in Heaven? For all of our deeds, in the end, we will be tried by the flame of God’s grace!

 

  Only the flame of grace, trying our deeds and all people personally, will show us and our deeds either to be justified and condemned. They will show us to be either true children or cast out children of the God and Father, brothers of the Only-Begotten Son and God-Child, and the vessels of the God the Holy Spirit! Will it show us, too, to be faithful worshippers of the Trinity One in Essence and Equal in Power, All-Honorable and All-Glorified?

 

  We, gathered around the God-Child in Bethlehem’s Cave, also wish to be found in the Father’s embrace!

 

  Therefore, may this heavenly-earthly hymn of the God-Child warm our homes and may it bring joy and happiness in the Holy Spirit to us all: “Glory to God in the highest, and on earth peace, goodwill toward men!”

 

  PEACE FROM GOD - CHRIST IS BORN!


Given at the Serbian Patriarchate in Belgrade at Christmas, 2019.

 

Your intercessors before the cradle of the divine Christ-Child:

Archbishop of Pec,
Metropolitan of Belgrade-Karlovci and
Serbian Patriarch IRINEJ

Metropolitan of Montenegro and the Coastlands AMPHILOHIJE

Metropolitan of Zagreb and Ljubljana PORFIRIJE
Metropolitan of Dabro-Bosna CHRYSOSTOM

Bishop of Sabac LAVRENTIJE
Bishop of Srem VASILIJE
Bishop of Banja Luka JEFREM
Bishop of Budim LUKIJAN
Bishop of Banat NIKANOR
Bishop of New Gracanica-Midwestern America LONGIN
Bishop of Canada MITROPHAN
Bishop of Backa IRINEJ
Bishop of Great Britain and Scandinavia DOSITEJ
Bishop of Western Europe LUKA
Bishop of Zicha JUSTIN
Bishop of Vranje PAHOMIJE
Bishop of Sumadija JOVAN
Bishop of Branicevo IGNATIJE
Bishop of Zvornik-Tuzla FOTIJE
Bishop of Mileseva ATANASIJE
Bishop of Budimlje and Niksic JOANIKIJE
Bishop of Düsseldorf and Germany GRIGORIJE
Bishop of Valjevo MILUTIN
Bishop of Ras and Prizren TEODOSIJE
Bishop of Western America MAXIM
Bishop of Gornji Karlovac GERASIM
Bishop of Eastern America IRINEJ
Bishop of Krusevac DAVID
Bishop of Slavonia JOVAN
Bishop of Austria and Switzerland ANDREJ
Bishop of Bihac-Petrovac SERGIJE
Bishop of Timok ILARION
Bishop of Nis ARSENIJE
Bishop of Australia and New Zealand Metropolitanate SILUAN
Bishop of Buenos Aires and South Central America KIRILO
Bishop of Dalmatia NIKODIM
Bishop of Osek-Polje and Baranja HERUVIM
Bishop of Zahumlje and Hercegovina DIMITRIJE

Vicar Bishop of Moravica ANTONIJE
Vicar Bishop of Remezijan STEFAN
Vicar Bishop of Mohac ISIHIJE
Vicar Bishop of Diokleia METODIJE

 

THE ORTHODOX ARCHDIOCESE OF OCHRID:


Archbishop of Ochrid and Metropolitan of Skoplje JOVAN
Bishop of Polog and Kumanovo JOAKIM
Bishop of Bregalnica MARKO

Vicar Bishop of Stobi DAVID

 

[The Path of Orthodoxy Translation]

Видео

Share This:



< PreviousNext >
You might also like:




  Powered by Orthodox Web Solutions

Home | Back | Print | Side