Javascript Menu by Deluxe-Menu.com

На јутрењу пете суботе Великог поста у целости се чита благовештенски акатист Пресветој Богородици. Овај акатист читао се и прва четири петка Свете четрдесетнице на малом повечерју подељен на четири дела (сваке недеље по три кондака и икоса). Због овог лепог и садржајног јутарњег богослужења са читањем благовештенског акатиста Пресветој Богородици названог и другим бденијем, пета субота поста назива се и „Акатистнаˮ.

Акатист (Ακαθιστος) или несједална песма, представља химнографско похвално и благодарствено слово у част Пресветој Богородици. Настанак благовештенског акатиста везује се за један догађаја из освештане историје цркве када је Пресвета Богородица 626. године сачувала Цариград од најезде Авара, Словена и Персијанаца. Када је реч о ауторству овог дивног химнографског дела, мишљења су различита. Наиме, приписују га Св. Роману мелоду, цариградском патријарху Сергију, ђакону Велике цркве Георгију Писидијском , цариградском патријарху Герману I, Св. Јовану Дамаскину, Св. Касији, никомодијском митрополоиту Георгију и Светом Фотију цариградском. Многи сведоче да је главни аутор акатиста Свети Роман мелод, а да су касније додатке у акатисту записавали многи химнографи. Битно је нагласити да богослужбена традиција наше свете Цркве једино овај акатист познаје као сасатвни део богослужења. Када говоримо о благовештенском акатисту као саставном делу богослужења Свете четрдесетнице, подсећамо да се уз овај акатист увек  поје благовештенски канон (Отворићу уста моја…). По свом садржају благовештенски акатист сачињен је од 12. икосâ који се прожимају са 12. кондакâ. (Ова форма постала је образац за све касније састављене акатисте).

Народ ово богослужење суботе пете недеље великог поста назива другим бденијем, што свакако није погрешно јер према богослужбеном уставу јутрење суботе пете седмице Великог поста не служимо у своје време већ у четврти час ноћи (око 23.40ч), што указује да је ово богослужење један вид бденија, исти случај је и са Првим бденијем. Свештеник у светлом епитрахиљу почиње уобичајено јутрење и након шестопсалмија и велике јектеније поје се Бог Господ и три пута посебан тропар акатистне суботе, и после читања из 16. катизме и мале јектеније поје се свечано:

Теби, Војвоткињи, Која се бори за нас, узносимо песме победне, а избавивши се од зла, песме захвалне, ми, слуге Твоје, Богородице. И пошто имаш моћ непобедиву, од сваке нас опасности избави да Ти кличемо: Радуј се, Невесто Неневесна!

За време појања овог кондака свештеник кади цео храм, након чега почиње са читањем акатиста који се чита у четири статије. Свака од ових статија почиње се и завршава појањем кондака (Теби Војвоткињи…). Као што је био случај са  Првим бденијем  на коме се чита Велики покајни канон Светог Андреја Критског са житијем Свете Марије Египћанке, читање акатиста се смешта у централни део јутарњег богослужења – канон, с тим што се прве две статије читају након прве и друге катизме. Упоредно са акатистом чита се и слово о акатисту које је саставио Свети Роман мелод, а које се такође чита по принципу четири статије.

Црква пред нас у овај суботњи дан кроз богослужење износи пресветли пример Пресвете Богородице, којој надахнутим и освештаним текстом благовештенског акатиста узносимо благодарност радосним ускликом: Радуј се, Невесто Неневесна!

Опевајући Твој пород, славимо Те сви као живи храм, Богородице, јер Господ, уселивши се у утробу Твоју, освети Те, прослави и научи све да Ти кличу:

Радуј се, Храме Бога Речи! Радуј се, већа од Светиње над светињама!
Радуј се, Ковчеже позлаћени Духом! Радуј се, неисцрпна Ризницо живота!
Радуј се, скупоцена круно побожних царева! 
Радуј се, часна Похвало богобојажљивих свештеника!
Радуј се, непоколебљива Куло Цркве! 
Радуј се, неразрушива Тврђаво Царства Христова!
Радуј се, јер се Тобом подижу заставе победе! 
Радуј се, јер се Тобом обарају непријатељи!
Радуј се, тела мога Исцелење! Радуј се, душе моје Спасење!
Радуј се, Невесто Неневесна!
О свехвална Мати, Која роди Реч светију од свију Светих, примивши овај садашњи принос, избави од напасти сваке и ослободи будућих мука, све који кличу: Алилуја!
(из благовештенског акатиста Пресветој Богородици)

 

Извор: Званични сајт СПЦ

 

                 The Second Vigil

The Akathistos, also known in the Serbian Tradition as the Second Vigil, is the most beautiful hymn by which the Orthodox Church celebrates the divine motherhood of the Most Holy Theotokos , solemnly proclaimed at the Council of Ephesus in 431 A. It celebrates the Virgin ‘s role in the mystery of the Incarnation.

The hymn soon became a hymn of thanksgiving for the Virgin Mary’s heavenly intercession and help, and was celebrated throughout the liturgical year. Finally, it was assigned as the special feature to the fifth Saturday of Lent, thus called the Akathistos Saturday.

Since the hymn was chanted while the congregation remained standing, it was named the Akathistos, meaning in Greek a non-sitting service.

In the Orthodox Church the most popular liturgical hymns are the troparion and the kontakion. The troparion is usually a short poetic hymn, serving as a theme song for a given liturgical celebration.

The kontakion offers a brief explanation of the given celebration and can be considered a short sermonette in a poetic form. Today’s kontakion is only one strophe of the original lengthy poem, written on a scroll, hence its name: kontakion, a Greek word for a scroll.

The original kontakion consisted of twenty to thirty stanzas or strophes, all metrically identical, so that each strophe might be chanted to the same melody. Usually the soloist was chanting individual stanzas, while the people responded to each stanza with a certain refrain. The kontakion form of hymnody became popular at the turn of the fifth century and was chanted after the reading of the Gospel at the Matins with the intention to inspire and instruct the congregation.

The father of the kontakion form of hymnody is generally acknowledged to be St. Romanos the Melodist (d. about 560 A.D.), who came to Constantinople as a deacon from Syria at the beginning of the sixth century. We are not sure how many kontakia were composed by St. Romanos, but there must have been hundreds of them. Only eighty-five kontakia have survived. All of our kontakia for the major feastdays, except those for Dormition and the Transfiguration, were written by St. Romanos the Melodist, who is generally considered as the “greatest religious poet of all times.”

Share This:



< PreviousNext >
You might also like:




  Powered by Orthodox Web Solutions

Home | Back | Print | Side