Orthodox Christian Studies Center Kicks Off Human Rights Project

The Orthodox Christian Studies Center welcomed 28 scholars and journalists to Fordham from March 20 to 22 for the first seminar in its five-year research initiative on Orthodox Christianity and human rights.

The meetings brought together an international group of experts in Orthodox Christianity from several disciplinary backgrounds and areas of specialization to discuss the major issues surrounding Orthodoxy’s complicated and often contentious relationship to human rights discourse.  His Grace Bishop Irinej of Eastern America attended the opening session as a member of the Advisory Council of the Orthodox Christian Studies Center at Fordham.

According to center co-director George Demacopoulos, the goal of the project is to “flood the field” with publications analyzing multiple facets of Orthodoxy’s relationship to human rights: the history and theology of human rights in the Orthodox tradition, as well as current engagements with human rights among Orthodox communities in Eastern Europe and the Middle East. Over the next five years, the participating scholars will not only publish their research in academic books and journals but, in consultation with journalists, will disseminate their work through popular media to promote a more nuanced public understanding of Orthodoxy and human rights.

The three-day seminar, held at the Lincoln Center campus, featured sessions offering a broad overview of the current state of the field.

His Grace Bishop Irinej, noted that he was pleased to join in the introductory session, introducing himself and his background which embraced, among all else, academia and diplomacy. He lectured at Loyola University in Chicago (undergraduate), and the Theological Faculty in Belgrade (graduate). He also held the position of Executive Director of the Office of External Affairs of the Serbian Orthodox Church in the USA (OEA) in Washington, DC, and Consultant on Inter-Church and International Affairs to the Holy Synod of Bishops of the SOC (2003-2006). During the decade of civil wars in the former Yugoslavia, as diplomatic relations had been severed between the United States and Serbia, the OEA operated from 1999-2003 in lieu of the Embassy. He expounded by stating, “as is the case in traditional Orthodox nations, when politics fail, the Church assumes the role of leadership of both Church and Nation. However, the Church had to be equally wise to know when to step down and resume its rightful role in society, in order to allow politics to resume.”

As such, the Bishop made reference to the question of human rights within the framework of both theology and existentiality, stating: “Here, I fully concur with Aristotle Papanikolaou’s thesis from his book, The Mystical as Political, wherein he notes that for us in Orthodoxy, the question of human rights, per se, is a non entity, as we endeavor to address the issue of human dignity. To this, I would add two essential components of human dignity, integrity and wholeness. Otherwise, we fall into the trap of reducing human rights to specifics and causes and ignore the human person, created in the image and likeness of God. In the words of Alexander Schmemann we become ‘specialists, who by definition, know more and more about less and less’. I, personally, liken this to the ‘healing’ (лечење) or ‘restoration’ (исцељење=wholeness) of a person.”

Thereafter, His Grace spoke about his one great concern, and that is the place of truth in human rights, expounding: “Namely, through my institutional experience in Washington, DC (notably, the think-tank communities) and Belgrade (esp. NGO circles), I have come to learn that truth can be a commodity which is, as such, bartered. Here, I set forth a theologoumenon of the late Patriarch Pavle, who once noted, for us in Orthodoxy, ‘truth is not merely a philosophical concept; rather it is person, as Jesus Christ is Truth Incarnate’.”  

Finally, in private conversations, the Bishop offered the following for thought, by bringing up an issue, which he constantly raised in his representational work: namely, that of importing, rather, imposing Western models of democracy on eastern and other cultures, as a clear violation of human rights, explaining how under most circumstances, this tends to ensnare and enslave, and rarely liberates.

Kristina Stoeckl of the University of Innsbruck introduced participants to the Russian Orthodox Church’s recent statements on human rights, especially in debates in the United Nations over the family and “traditional values.” Stoeckl said that over the last decade, Russia has become the global leader in challenging Western understandings of universal human rights and has sought to transform human rights language to promote its “traditional values” agenda.

Michael Hanna of the Century Foundation led a discussion on Christians in the Arab world, where their status as religious minorities has led to a different relationship to human rights than in Orthodox-majority countries like Russia. For Middle Eastern Christians, negotiating questions of human rights is fundamentally an issue of survival, not one of values, he said.

The center also welcomed as a guest speaker Samuel Moyn, a leading historian of human rights at Yale University, who offered a historical overview of the origins of 20th-century human rights discourse through the work of Roman Catholic “personalist” philosophers like Jacques Maritain and their promotion of human dignity. Discussion turned to Maritain’s links to Russian Orthodox personalists who fled to Paris following the Bolshevik revolution, as well as to the role of Lebanese Orthodox thinker Charles Malik in drafting the 1948 Universal Declaration of human rights.

Major support for the project is provided by the Henry Luce Foundation with additional support provided by Leadership 100.

 per Nathaniel Wood

 

 

Центар за студије православног хришћанства започео пројекат о људским правима

 


Центар за студије православног хришћанства универзитета Фордам угостио је 28 научника и новинара између 20. и 22. марта на првом семинару петогодишње истраживачке иницијативе о односу православља и људских права. (линк: https://news.fordham.edu/living-the-mission/orthodox-christian-center-secures-luce-funds-promote-human-rights/)

На састанку су се окупили међународни експерти на тему православног хришћанства из различитих научних дисциплина и области специјализације, који су дискутовали о најважнијим питањима која се тичу компликованог и често конфликтног односа православља према дискурсу о људским правима.

По речима ко-директора Центра Џорџа Демакопулоса (George Dеmacopoulos), циљ пројекта је да се „поплави поље“ публикацијама у којима се анализирају многобројни делови слагалице односа православља према људским правима: историја и теологија људских права у православној традицији, као и бављење темом људских права међу православним заједницама источне Европе и Блиског Истока. Током наредних пет година, научници укључени у пројекат ће не само да објављују резултате истраживања у академским књигама и часописима, већ и да уз консултације са новинарима, шире закључке до којих су дошли кроз популарне медије, како би се промовисало балансираније разумевање православља и људских права.

 

Тродневни семинар, одржан на кампусу Линколн Центра, омогућио је одржавање сесија које су нудиле широк преглед тренутног стања у овој научној дисциплини. Српску перспективу учесницима су представили преосвећени епископ источноамерички Српске православне цркве Иринеј (Добријевић) и професор Америчког универзитета у Риму др Давор Џалто.

Преосвећени владика Иринеј је о свом учешћу на овом догађају рекао: „Као члан саветодавног одбора Центра за студије православног хришћанства при Универзитету Фордам, са задовољством сам учествовао у уводној сесији, где сам подцртао своје искуство, које укључује, између осталог, академску средину и дипломатију. Предавао сам на Лојола Универзитету у Чикагу (дипломске) и на Православном богословском факултету у Београду (као постдипломац). Такође сам држао позицију Извршног директора Канцеларије за спољне послове Српске православне цркве у САД (OEA) у Вашингтону и био сам саветник за међуцрквене и међународне послове Светог Архијерејског Синода СПЦ (2003-2006). Током деценије грађанских ратова у бившој Југославији, за време прекида дипломатских односа са САД, ОЕА је између 1999. и 2003. радила као замена за амбасаду. У традиционално православним нацијама, када политика не успева, Црква преузима вођство и Цркве и нације. Међутим, Црква мора да буде подједнако мудра да зна када да се повуче и преузме припадајућу улогу у друштву, како би дозволила политици да се настави.

У том смислу, поменуо сам питање људских права у оквиру како теологије, тако и егзистенцијалног. Овде се у потпуности слажем са тезом Аристотела Папаниколауа из књиге Мистично као политичко (The Mystical as Political), где он пише да је за нас у православљу, питање људских права није per se битно као такво, јер желимо да се посветимо теми људског достојанства. Овоме бих додао још две есенцијалне компоненте људског достојанства, интегритет и целотивост. У супротном, упадамо у замку редукогања људских права на појединости и узроке и игноришемо људску личност, створену по лику и подобију Божијем. По речима Александра Шмемана, постајемо;специјалисти, који по дефиницији знају све више и више о све мањем и мањем. Ја са своје стране ово успоређујем са лечењем и ис-цељењем личности. Потом сам говорио о једној својој великој бризи, а то је место истине у људским правима. Наиме, кроз моје институционално искуство у Вашингону (нарочито у think-thank заједницама) и Београду (нарочито у НВО круговима), дошао сам до закључка да истина може постати роба, која се као таква може трампити. Овде сам  наставио путем теологумена блаженопочившег Патријарха Павла, који је једном приметио, да за нас у православљу истина није само филозофски концепт: она је личност, будући да је Исус Христос Оваплоћена Истина.

 Најзад, у приватним разговорима, као подстицај за размишљање, покренуо сам питање које сам стално помињао у свом репрезентативном раду: наиме, увоз, прецизније наметање западних модела демократије на источне и друге културе, као чист пример кршења људских права. У већини околности, ово нагиње ка томе да спетља и зароби, пре него заиста ослободи.“

Професор Америчког универзитета у Риму др Давор Џалто је рекао да му је веома драго што је дошло до реализације овог важног пројекта у којем и сам учествује. „Оно од чега полазим у свом приступу питању православља и људских права јесте потреба да се деконструишу одређени митолошки (тј.идеолошки) наративи који окружују читав дискурс људских права, како би се универзална људска права афирмисала и унапредила. Начин функционисања ’дискурса’ о људским правима је такав да често, под изговором пропагирања људских права, у реалности се та права урушавају. Имамо, наизглед, парадоксалну ситуацију да неке од влада држава које су најгласније када је реч о људским правима у свету, непрекидно та права крше како на домаћем тако и на међународном плану. Такође имамо ситуацију да се због идеологизовања приче о људским правима, људска права као таква одбацују и негирају у неким деловима света, и да се она, чак, супротстављају православљу, или се православно хришћанство представља као природан ’непријатељ’ људских права. Надам се да ћемо кроз пројекат успети да деконструишемо и делегитимишемо барем неке од ових раширених (пропагандних) представа, како би се отворио простор за комплексније сагледавање питања људских права из перспективе православне антропологије и политичке теологије“. 

Кристина Штекл (Kristina Stoeckl) са Универзитета у Инсбруку представила је учесницима недавне изјаве Руске православне цркве о људским правима, нарочито у вези са дебатама у Уједињеним нацијама у вези са породицом и традиционалним вредностима. Штекл је изјавила да је током претходне деценије Русија постала глобални лидер у изазивању западног поимања универзалних људских права и да је настојала да трансформише језик људских права како би
промовисала своје виђење традиционалних вредности.

Мајкл Хана (Michael Hanna) из Сенчри фондације (Century Foundation) водио је дискусију о хришћанима у арапском свету, где је њихов статус верске мањине довео до другачијег односа према људским правима у односу на земље са православном већином као што је Русија. За хришћане са Блиског Истока, преговарање о питањима људских права је питање опстанка, а не вредности, изјавио је он.

Центар је такође угостио Семјуела Мојна (Samuel Moyn), водећег историчара људских права на универзитету Јејл. Он је понудио историјски преглед порекла дискурса о људским правима у 20. веку кроз радове римокатоличких персоналистичких филозофа попут Жака Маритена и њихове промоције теме људског достојанства.

Дискусија је потом отишла у правцу разматрања веза које је Маритен имао са руским православним персоналистима, који су избегли у Париз након бољшевичке револуције, као и улоге либанског православног мислиоца Шарла Малика (Charles Habib Malik) у изради нацрта Универзалне декларације о људским правима 1948. године.

 

Драган Шљивић

Photo Gallery

(7 images)


Share This:



< Previous
You might also like:

CONTACT INFO:

 

Diocese of Eastern America

65 Overlook Circle
New Rochelle, NY 10804

 

E-mail: diocese@easterndiocese.org 

 

Office & Residence: 

(914) 633-9000 - (914) 633-9009