Под духовним вођством Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја група од 36 поклоника Српске Православне Цркве широм Америке посетила је Свету Земљу од 19. до 29. септембра 2018. године.

По приспећу у Свету Земљу група је одсела у Назарету. Првог дана боравка, на дан Рођења Пресвете Богородице, Владика источноамерички г. Иринеј, у пратњи петорице свештеника, служио је свету Литургију заједно са Митрополитом Назарета г. Киријакосом у храму Благовештења Пресвете Богородице у Назарету. Храм је подигнут код извора на коме се Свети архангел Гаврило јавио Пресветој Богородици са благом вешћу да ће родити Спаситеља. Митрополит Киријакос је указао изузетно гостопримство владици Иринеју и поклоничкој групи, по завршетку свете Литургије за њих је уприличио празнични пријем. Касније истог дана, група је посетила Гору Тавор и православни манастир Преображења Господњег. Поклоници су се потом упутили у Хаифу, где су на кратко посетили град и пећину Светог пророка Илије на гори Кармил, недалеко од града.

Наредног дана, група је посетила Гору Блаженстава, где су чланови групе спонтано хорски отпевали Блаженства, затим место умножења риба и хлебова, и на крају Капернаум. Поклоници су потом бродом пошли на Галилејско језеро, где су у молитвеној атмосфери могли да се присете чудесних догађаја из Христовог живота, који су се догодили на том месту. У поподневним часовима, група је имала прилику да посете Манастир Светог Ђорђа у Кани Галилејској, месту где је Христос учинио своје прво чудо претворивши воду у вино.

Трећег дана боравка у Светој Земљи, а последњег у Галилеји, у недељу 23. септембра, митрополит Киријакос је показао изузетну братску љубав и поштовање према Владици Иринеју, понудивши му да служи сам у храму Митрополије са свештеницима из своје пратње и надлежним парохом. Обичај у Светој Земљи је да гостујући архијереји могу да служе само у присуству домаћина епископа. Ипак, митрополит Киријакос је учинио изнимку и учинио част целој Српској Цркви. Истовремено је указао велику братску љубав према владици Иринеју позвавши га да служи, док је он сам, у складу са својим распоредом, служио у другом храму. Литургија је служена на пет језика: грчком, српском, арапском, енглеском и црквенословенском. На Литургији су наизменичнo одговарали локални појци и хор поклоничке групе под вођством попадије Јелене Вранић.

По завршетку Литургије, уприличен је пријем у свечаној сали Митрополије, а група је потом посетила пећине у којима је, према Предању, мученички страдало Светих 40 мученика. Група је затим наставила пут према Јерусалиму. Током пута поклоници су имали прилике да посете Кесарију Маритиму, главни град цара Ирода Великог и седиште римских гувернера (укључујући Понтија Пилата). Такође, имали су прилике и да виде остатке сале у којој је Свети апостол Павле био саслушаван. Истога дана, ходочасници су посетили манастир Светог Георгија у Лиди и његов гроб, где их је владика Иринеј помазао светим миром.

У понедељак, 24. септембра, дан је започет у Јерихону, посетом манастиру саграђеном на месту на коме је Закхеј Цариник срео Христа. Потом је уследио успон жичаром на Гори кушања. Манастир саграђен у стени, на месту Христовог четрдесетодневног поста и оближња пећина Светог Харитона оставили су посебан утисак на ходочаснике. Група се потом упутила на место Христовог крштења у реци Јордану, где је владика Иринеј све присутне благословио покропивши их водом из реке. Потом је уследила посета манастору Светог Герсима Јорданског, где је настојатељ манастира свечано дочекао владику Иринеја уз звукe звона. Дан се завршио посетом Мртвом мору.

Поклоници су отпочели наредни дан посетом Витанији и гробу четвородневног Лазара и поклоњењу светињама у оближњем манастиру саграђеном на месту сусрета Лазареве сестре Марте са Христом. Око поднева групу је у приватној аудиенцији примио Његово Блаженство Патријарх јерусалимски г. Теофило III. У знак захвалности за указано гостопримство, владика Иринеј је у име групе уручио патријарху Теофилу посебно израђену икону Светог Николаја Српског, као символ богомчуване Епархије источноамеричке у којој је светитељ био ктитор Саборног храма у Њујорку и на чијој територији је и дочекао крај овоземаљског живота. У знак дубоког поштовања према владици Иринеју, патријарх Теофило га је даривао не само архијерејском панагијом, што је устаљена пракса, већ и напрсним крстом израђеним у истом стилу. Такође му је уручио и примерак званичне историје Јерусалимске Цркве са срдачном посветом. Патријарх је позвао владику Иринеја да му се са својим свештеницима придружи у литургијској прослави празника Воздвижења Часног Крста у храму Гроба Господњег.

После послужења у Патријаршији, група је наставила пут Витлејема, где је најпре посетила манастир саграђен на месту где су пастири чули анђеоску песму и објаву Христовог рођења. Група се потом упутила у храм Рођења Христовог у центру Витлејема, где су срдачно дочекани од стране старешине и свештенства храма. По поклоњењу витлејемској пећини, гостољубиви свештеници отворили су приступ пећинама где су сахрањени витлејемски младенци. Потом су поклоници имали прилику и да посете пећине у којима је становао Блажени Јероним.

У среду, 26. септембра, ходочасници су присуствовали светој Литургији у манастиру недалеко од места Христовог Вазнесења. По завршетку свете Литургије и указаног гостопримства, група је имала прилике да посети место одакле се према предању Христос вазнео на небо, као и оближњи руски манастир у коме се налази место обретења главе Светог Јована Претече. Силазећи низ Маслинску гору, верници су посетили и руски манастир Свете Марије Магдалине и поклонили се моштима Свете мученице кнегиње Јелисавете. Потресна повест о њеном животу и страдању, коју је владика Иринеј исприповедао, оставила је јак утисак на све присутне. У подножју Маслинске горе, група је посетила Гетсимански врт, а потом и цркву у којој се налази гроб Пресвете Богородице. Ходочасници су, такође, посетили и оближње место страдања Светог архиђакона и првомученика Стефана.

На Крстовдан, 27. септембра, владика Иринеј са својим свештенством придружио се патријарху Теофилу и великом броју епископа и свештеника у служењу свете Литургије у цркви Гроба Господњег. Патријарх је указао посебну част владици Иринеју током литије Часног Крста, када му је уручио литијски крст сачињен од дрвета Часног и Животворног Крста Господњег да носи током дела литијског опхода поред самог Христовог гроба. Неки од свештеника из пратње владике Иринеја добили су част да причешћују верни народ. После завршетка свете Литургије, уприличен је пријем у свечаној сали Патријаршије. По завршетку пријема, група се упутила пут манастира Светог Саве Освећеног, где су срдачно дочекани од стране представника манастира. После поклоњења моштима Светог Саве и обавезног послужења, поклоници су имали прилике да обиђу и пећину у којој је становао и писао Свети Јован Дамаскин.

Наредни дан група је провела у посети свештеним местима у Старом граду Јерусалиму. Посета је отпочела у цркви Свете Ане у близини бање Витезде, а наставила се посетом манастиру саграђеном на месту Преторијума, где их је срдачно дочекао игуман и свесрдно се потрудио да им исприповеда историју тога светог места. Потом је група поново посетила цркву Гроба Христовог и поклонила се самом гробу Господњем, месту Крста на Голготи и оближњем месту проналаска Часног Крста. Чувар цркве Гроба Господњег примио је владику Иринеја са његовим пратиоцем у канцеларији храма и указао срдачно гостопримство. Потом се група упутила на Сион, где је посетила Горњу Собу (место одржавања Тајне Вечере) и гроб Цара Давида. Одатле, група је отишла до места где је био дом јеврејског првосвештеника у коме се налазио и затвор у који је Христос, по хапшењу у Гетсиманском врту, доведен ради саслушања. То је, такође, место на коме се апостол Петар три пута одрекао Христа. Коначно, ходочасници су имали прилику и да посете западни зид комплекса јерусалимског Храма, који је данас познатији под именом „Зид плача“.

Јединствено поклоничко путовање омогућено је добротом Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја, који је у свом календару препуном обавеза пронашао времена и снаге да са својом духовном децом пропутује свештеним местима у Светој Земљи. Краткоћа времена и мноштво места која је требало обићи, диктирали су оштар темпо путовања. Но, и поред тога, Владика је на сваком посећеном месту читаo одговарајуће одељке из Светог писма и тумачио их или је подучвао ходочаснике неким детаљем из историје, уметности или пак лингвистике, чиме је путовање добило карактеристике истинског ходочашћа и духовног путешествија. На молбу групе, Владика је две вечери у току путовања провео у пастирским разговорима са поклоницима, подучавајући их и одговарајући на многа питања из духовног живота. Сви поклоници су више него захвални Владици на његовој харизми, отачаској бризи и љубави према свима, те на његовом неизмерном стрпљењу и непоновљивом хумору и ведрини, којима је поставио тон целом поклоничком путовању.

Поклоничко путовање у Свету Земљу, као што и сама реч наговештава, није било замишљено као туристички обилазак древних историјских знаменитости. Пут је био замишљен као поклоњење светињама, својеврстан пут духовног узрастања. Поклоници су пошли са надом да ће путовање, између осталог, донети и истинске духовне користи. На концу путовања, међу свим члановима групе, владало је једномислије да је кроз ово поклоничко путовање Свето писмо оживело за свакога понаособ и да је тај исцрпљујући пут уствари био пут унутрашњег преображаја. За то су поклоници захвални најпре Богу на дару који им је дат тим путовањем, а и владици Иринеју на духовном вођству  поукама.