On the 23rd of September 2018, we commemorate six months since Stanka Todorovic, a contemporary Serbian artist, reposed in the Lord. On this occasion, we wish to share with you a distinct expression of love, an icon, painted by her son, artist and iconographer, Dr. Uros Todorovic, specifically in eternal memory of Stanka’s life and work. The depicted theme relates to the well-known destruction of the Serbian Orthodox Cathedral of St Sava in New York City, which happened on Easter of 2016. Simultaneously, it makes an unassuming specific reference to the manifold trials that Stanka underwent, especially during the last three years of her life (2015 -2018).
As her name implies in Serbian (Stanka = the one who stands as immovable), she carried her cross humbly but did not give in to any of the many challenges that were ominously striving to endanger her very existence, as well as her lifework. She stayed truthful and rigorously real until her last breath, which was not easy and which also coincides with her authentic path as an artist.
In the icon, the Resurrected Christ picks up the burning church from Manhattan and takes on its fire wondrously, without fighting it. His body appears to resemble a different kind of otherworldly flame, like the one which believers witness in Jerusalem every Easter. This otherworldly flame absorbs the worldly fire of the burning church and cuts it off, as observed in the detail above the church. A somewhat inconspicuous reference is made to the three youths in the furnace, Shadrach, Meshach, and Abednego (Book of Daniel). King Nebuchadnezzar saw a fourth figure in the flames and said: “But I see four men unbound, walking in the midst of the fire, and they are not hurt; and the appearance of the fourth is like a son of the gods”.
We become ignited in Christ in view of His resurrection which extinguishes death and destruction. Christ brings back the restored or rather resurrected Church, which is all of us as one body.
May +Stanka’s memory be eternal!
Oбележавамо, 23. септембра 2018. шест месеци од када се савремена српска уметница Станка Тодоровић упокојила у Господу. Овом приликом, желимо да поделимо са вама израз љубави и сећања на њу, икону, коју је њен син, уметник и иконописац, др Урош Тодоровић, посебно насликао као вечно сећање на Станкин живот и рад. Приказана тема односи се на добро познато разарање Српске Православне Цркве Светог Саве у Њујорку, које се десило на Ускрс, 2016. године. Истовремено, то се на неки посебан начин подудара са многобројним искушењима којима је Станка била изложена, посебно током последње три године живота (2015 –2018).
Као што Станкино име алудира (Станка = она која стоји непоколебљиво, непомично) носила је свој крст понизно, али није попустила ни пред једним од бројних изазова који су злокобно настојaли да угрозе не само њено постојање, него и њено животно дело. Она је остала истинољубива и непоколебљиво стварна до свог последњег даха, што није било лако и што се поклапа са њеним аутентичним уметничким путем.
У икони, Васкрсли Христос подиже пламтећу цркву из Менхетна и преузима њену ватру чудесно, без борбе. Његово тело подсећа на другачију врсту оноземаљског пламена, попут оног коме су верници сваког Ускрса сведоци у Јерусалиму. Овај оноземаљски пламен апсорбује световни пожар запаљене цркве и исеца га, као што је забележено у детаљима изнад цркве. Ненаметљиво се указује на три младића у пећи, Шадрака, Мешака и Абеднега (Књига по Данијелу). Краљ Набукодоносор је видео четврти лик у пламену и рекао је: "Али ја видим четири човека невезана, који ходају усред ватре, а нису повређени; и појава четвртог је као син богова".
Постали смо уздигнути и ужарени у Христу у погледу Његовог васкрсења, које поништава смрт и разарање. Христос враћа обновљену односно васкрслу Цркву, која смо сви ми као једно тело.
Нека успомена на +Станку буде вечна!
