Javascript Menu by Deluxe-Menu.com
У петак, 3. августа, у саборном храму Светог Саве у Кливленду, поводом 23. годишњице злогласне Олује, служен је парастос свим преминулим српским жртвама у протеклом рату.
 
Парастос су служили архијерејски заменик, високопречасни протојереј-ставрофор Живојин Јаковљевић, високопреподобни јеромонаси Максим (Илић) и Нектарије (Тешановић), као и надлежни парох Драгослав Косић. Служби је присуствовало педесетак верника.
 
После службе, отац Живојин и о. Драгослав подсетили су на важност нашег сећања на жртве, како молитвеног тако и историјског. Оно што је српски народ претрпео у претпоследњем рату као и у целом двадесетом веку, мора нам послужити као поука и мора се чувати у народној свести као упозорење да се нешто тако никада не би поновило.
 
Сећајући се свих оних који су својим животом посведочили своју веру, свој идентитет и  били удостојени мученичког виенца, ми истовремено чувамо наду да све оно што нам је одузето једног дана може бити и враћено. Морамо дати све од себе да и ми сами, а и генерације које долазе својим животом и својом вером будемо достојни својих предака.
 
свештеник Драгослав Косић
 
* * *
 
НЕ, НИСМО ЗАБОРАВИЛИ

Не, нисмо те заборавили,
тебе, невини дјечаче мали,
што си само свог Лесија крај себе хтио,
ни друге недужне који су пали.

Не, ни тебе старче што си сузе лио,
на згаришту старе куће родне,
клечао, дјецу и унучад дозивао,
у даљину гледао кроз очи водне.

Нисмо заборавили ни тебе момче,
што крај трактора покошен на земљу паде,
а ништа крив ти био ниси,
само си водом појио знане.

Ни вас што још немате гроба,
ни све вас тад тек рођена и нерођена чеда,
ни вас што остадосте на ливадама пустим,
без мајке, оца, иког да вас гледа.

Не, никог од вас заборавили нисмо,
ни крађу оног живота прије,
ни снове ни наде што одоше низ ријеке,
голготу народа, ишчупано срце што бије.

Постојимо ми, што заборавили нисмо,
што свијеће палимо ових дана,
што се молимо за ваш живот вјечни,
ми на чијим срцима оста рана.

Хвала ти Господе што мрзити не знамо,
што мржњу не желимо ни у болу и муци,
јер све је овоземаљско пролазно и мање важно,
само се душа на небу слушају звуци.

Не нисмо вас заборавили, ми далеко у свијету,
у цркви Светог Саве, у Кливленду граду,
гдје се за вас воштанице свијеће пале,
гдје не дамо да нам сјећања украду.
 
Сандра (Ратић) Зечевић
Share This:



Next >
You might also like:




  Powered by Orthodox Web Solutions

Home | Back | Print | Side