У недељу, 24. јуна 2018. године, парохија у Патерсону прославила је Видовдан – Спомен Светог Великомученика Кнеза Лазара и свих са њиме пострадалих. Овом приликом приређена је Видовданска Академија и освештано је земљиште на коме ће бити уређено православно гробље.

Свету архијерејску Литургију у свечаној сали на имању патерсонске парохије у месту Хоуп (Hope, NJ), служио је Његово Преосвештенство, Епископ источноамерички Господин Иринеј, а саслуживали су протојереј Ђокан Мајсторовић, парох патерсонски и протођакон Милош Ждралић. За певницом је појао парохијски хор.

После читања свештеног Јеванђеља, Владика Иринеј је поучио верни народ објашњавајући да је римски капетан који приступа Господу и тражи исцељење свога слуге уствари човек паганин, али да његово срце осећа где треба да тражи исцељење. Он познаје своју недостојност и као војник и човек дисциплине каже Господу: “Само реци заповест и биће учињено”. Зато Христос са дивљењем каже да такве вере нема ни у Израиљу.

Ова порука нам открива тајну Лазареву, рекао је Владика, јер је кнез Лазар такође био војник, спреман на жртву за свој род. Видовдан је дан радости и жалости, жртве и спасења, пораза и победе. Капетан каже Господу: “Реци само реч!” и такву реч је добио и Лазар, поруку да одреди приоритете: земља или небо! Он, који је измерио земаљско царство Христом, показује врхунску љубав - полаже живот за друге, за слободу.

Каква је слобода у турском ропству? То је слобода у реду, у поретку, служењу и покоравању, то је жртва. Такав избор Господ прима и награђује. Ту жртву служења поднели су и кнегиња Милица и Деспот Стефан, чувајући свој род од још већег страдања.

Свети кнез Лазар подобно Јовану Крститељу приклања главу и добија вечни живот. Његово нетрулежно тело лежи у Раваници, а честице његових моштију уграђене су у храмове широм света! Ни сам Цариград - Стамбол није могао задржати главу часног Кнеза, његово се тело скупило као у пророштву. Владика Иринеј се посебно осврнуо на ове речи, имајући у виду освећење земље за будуће гробље и помолио се да браћа и сестре који ће ту бити сахрањени такође угледају сједињење костију, тела и духа у дан Васкрсења, а да и ми и они откријемо љубав Лазареву и да нас све Господ спасе.

После Заамвоне молитве учињен је видовдански помен за све војсковође и војнике који су пострадали кроз историју, који су свој живот положили за друге и тиме испунили заповест највеће љубави, а после отпуста и раздељивања нафоре, Епископ Иринеј освештао је земљу на којој ће бити уређено будуће православно гробље, подвлачећи још једном у краткој беседи, да ће нас све спасити међусобна љубав, љубав према Богу и божија љубав према нама. Молитве за покојнике уствари јесу одраз врхунске љубави.

Прота Ђокан захвалио се Владики Иринеју и свима који су уложили труд у подухват уређења гробља и позвао све присутне на свечани ручак и Видовданску Академију.

Тропар Светоме Кнезу на почетку Академије, појао је парохијски хор, затим је господин Владимир Србљак прочитао видовданску беседу свога оца, др Милутина, који је био оправдано одсутан. Рецитована је песма “Косово Поље” Матије Бећковића, а затим су песници Бошко Топић и Илија Шаула надахнуто говорили о Видовдану, рецитујући успут и сјајне стихове.

На крају, свима су се још једном обратили председник ЦО у Патерсону, господин Миланко Плакаловић и прота Ђокан, захваљујући ктиторима, приложницима и свима који добро творе у парохији у Патерсону.