Први истински сунчани дан ове године(22.aприл), у Лорејну, наговијестио је прославу храмовне славе Светог великомученика Георгија. Тачно у 10.00 часова, звона су огласила долазак најдражег госта а уједно и домаћина овог дивног храма, најдражег нам Владике Иринеја, источноамеричког.  На самом улазу у храм, дјечица су Владики даривала цвијеће и обасипала га латицама ружа-уистину Јерусалимски дочек. Нека је благословен који долази у Име Господње. Јереј Синиша, наш данашњи домаћин и настојатељ храма, Владици је предао Крст на улазним вратима а хор Његош из Кливленда, пјевао је Ангел вопијаше....У неописиво уређеном храму, украшеном дивним цвјећем и испуњеним вјерним народом, Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ Иринеј, уз саслужење протојереја ставрофора Џона Адамциа, јеромонаха Максима, духовника манастира Марча, јереја Синише Хрвачевића те протођакона Милоша Ждралића,као и великог броја ипођакона и чтецева. По прочитаном Јеванђељу, Владика се обратио вјерном народу, тумачећи данашње зачало, али и говорећи о животу и величини Светог Великомученика Георгија. Након заамовне молитве, а пре обреда резања колача, за сав уложени труд у животу Епархије источноамеричке, а нарочито око уређења храма у Лорејну, његовог потпуног духовног и украситељског Васкрсења- Владика је чином ПРОТОНАМЈЕСНИКА одликовао јереја Синишу. У својој беседи Владика је истакао заслуге оца Синише али и напоменуо његовог одлазак у Србију, те изразио унапред осећај недостајања овог вредног свештеника у нашој Дијацези. Срца свих присутних затрептала су на узвике из дубине душе и јачине гласа речи АКСИОС. Овај узвик је заиста заслужан! На дирљиве Епископске речи, отац Синиша је узвратио поруком да ништа урађено није његова заслуга него да је све то Дјело Божије и дјело благослова и подршке Преосвећеног Оца и Епископа Иринеја. Затим је услиједио обред резања колача и Литургијски отпуст, по којем су се присутнима поново обратили Владика и сада већ протонамјесник Синиша. По подељеној нафори, вјерни (њих преко стотину) сишло је у величанствено припремљену трпезарију, како би дочекали свог Архипастира и свештенике, да би сви заједно након благослова тјелесно се укрепили пребогато припремљеном трпезом. Славску атмосферу која је незапамћена у Лорејну, обогатио је и музички пропратио Милош Шегрт (народни гислар и пјевач народне музике) у пратњи Станимира.

 

У току трпезе, за посебан труд и залагање у животу парохије Владика је Епископском граматом одликовао Мичела Зунића(Mitchell Zunich), Николу Зунића(Nickolas Zunich) и Мичела(Mitchell) и његову супригу Марију Ану Радановић (Mary Ann Radanovich).

 

Важни помена су нарочито кумови овогодишње славе у лику Мајкла Зунића (Michael Zunich) и његове сестре Дарлин Зунић (Darlene Zunich). За идућу годину пријавио се Даниел Продановић(Daniel Prodanovich). 

 

Сав пресрећан организацијом живота ове заједнице а посебно у данашњи дан, Владика је одржао и радни састанак са одбором. Благодаран Богу за све, град Лорејн(до следеће посјете) Владика је напустио у вечерњим часовима. Заиста, данас, у овом надалеко невиђеном славском амбијенту, не преостаје нам ништа друго до из све душе и срца узвикнути:„БОГ МОЈ И ГОСПОД МОЈ!" Био је ово уистину историјски дан за ову парохију. Духовно окрепљен и срећом испуњен свједок данашњег догађаја, јеромонах Максим Илић