Сабрао се наш народ око своје Светиње, Цркве Св. Саве у Норт Порту, да Богу заблагодари и да се помоли, као да се ускоро почне служити и у самој Цркви.

Обзиром да се многима завршио, или се одмор ближи крају, било је присутно око шездесетак верника који су, предвођени Мирком Рокнићем и Милорадом Дошеном, учествовали у појању и одговарању у Светој Литургији.

У проповеди, којa je изговорeна по прочитаном Еванђељу, презвитер Саша Ђурђевић је говорио о страху апостола и Христових ученика од прогона и јеврејског гнева, о одрицању од Христа (апостол Петар), како су се сви разбежали и посматрали са оближњих брда Христово Распеће, као и да су само Пресвета Богородица и Мироносице, али и апостол Јован Богослов били под Крстом.

Нагласио је да је неверовање Томино било по Божјем промислу, али да је његов поклич, да када му је Васкрсли Господ рекао: “Пружи прст свој амо и види руке моје и пружи руку своју и метни у ребра моја и не буди неверан него веран. А Тома, видевши Христа рече Господ мој и Бог мој (Јн. 20,26-28)”, звони и позива нас у векове, да укрепљујемо и утврђујемо нашу веру, том вером и сведочанством о Васкрсењу коју нам је посведочила ова чудесна Еванђелска перикопа.

Указао је о. Саша на значај покајања и праштања, као и међусобне љубави и уважавања и да све оно што сабирамо овде на земљи у гроб понети не можемо, али да свако покајање, праштање и љубав према ближњем и хришћанско-врлински живот, то једино можемо понети у сусрет Васкрслом Господу.

Надасве, упутио је на Литургијски позив и призив, на сусрет у Васкрслом Господу у Светој Тајни Причешћа.

Причестило се до петнаестак деце и одраслих одазивајући се на позив Госпоњи да ако никога не мрзе и ако су опрстили свима, приступе.

Затим, приређена је и свечана трпеза љубави.