By raising Lazarus from the dead before Your passion, You did confirm the universal Resurrection, O Christ God! Like the children with the palms of victory, / we cry out to You, O Vanquisher of death: Hosanna in the Highest! Blessed is He that comes in the Name of the Lord!

On Lazarus Saturday, April 4, 2026, His Grace Bishop Irinej of Washington–New York and Eastern America celebrated the Hierarchical Divine Liturgy at the Church of Saints Cyril and Methodius of the missionary parish in Middlefield, Connecticut. Concelebrating with His Grace was the administrator of the parish, the Very Reverend Protosyngellos Nektarije (Tešanović).

Preaching on the great feast of the Resurrection of Lazarus the Four-Days-Dead, His Grace emphasized, among other things:

“On this day, we celebrate one of the three resurrections which Jesus Christ performed during His earthly ministry.

The first is the daughter of Jairus, who was a high official of the synagogue. She was a young girl, and she died. Jesus came to her at that very moment, put out His hand, and said, ‘Tabitha, cumi’—‘Tabitha , arise!’ And indeed, she came back to life. Some might say that perhaps she did not truly die, since it had just happened, and she was so young, at the very beginning of her life.

Then Christ gradually leads us to a deeper understanding of His power over death. We come to the second resurrection: the son of the widow of Nain. He was dead, lying in a coffin, and they were carrying him out of the city to be buried—for no one was buried within the city. As they were going out, Jesus stopped the funeral procession. He saw the poor widow—she had no husband, and now she had lost her only son. Her life, in a sense, was gone.

Jesus came to the bier, touched it, and said, ‘Young man, I say to you, arise!’ And the dead man sat up and began to speak. Christ gave him back to his mother. In doing so, He gave not only the son his life, but also restored the life of the mother.

And today, we remember the final resurrection before His own—the resurrection of Lazarus. This is neither someone who had just died, nor someone only prepared for burial; neither a child nor one in the prime of life, but a man advanced in years, who had been in the tomb for four days.

Lazarus was raised by Jesus Christ to prove conclusively that He is the Life and the Resurrection. And whoever believes in Him, though he die, yet shall he live. And after these three resurrections, the time comes for Christ Himself to be raised from the dead by the Father, through the Holy Spirit.

May God bless you and keep you well.”

After receiving the Holy Mysteries of Christ, the gathered faithful—among whom were many children—holding palm and willow branches, proceeded in a festal procession around the church, accompanied by the singing of the Troparion of the Feast. This was followed by a meal of love, prepared for all present by the hosts of their Slava, Aleksandar and Vesna Vasović with their family.

Уверавајући нас пре Твог страдања у опште Васкрсење, из мртвих си подигао Лазара, Христе Боже. Због тога и ми, као деца, носећи знаке победе, Теби, победиоцу смрти, кличемо: Осана на висинама, нека је благословен Онај који долази у име Господње!

На Лазареву Суботу, 4. априла 2026. године, Његово Преосвештенство Епископ вашингтонско–њујоршки и источноамерички Господин Иринеј служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светих Кирила и Методија при мисионарској парохији у Мидлфилду, савезна држава Конектикат. Његовом Преосвештенству саслуживао је администратор парохије, високопреподобни протосинђел Нектарије (Тешановић).

Беседећи о великом празнику, Васкрсењу Лазара Четвородневног, Његово Преосвештенство, поред осталог, је нагласио:

„На данашњи дан прослављамо једно од три васкрсења која је Господ Исус Христос учинио током Своје земаљске службе.

Прво је васкрсење кћери Јаирове, који беше старешина синагоге. Она беше млада девојчица и умре. Господ дође к њој у томе часу, пружи руку Своју и рече: ‘Талита куми’ — ‘Девојко, устани!’ И заиста, она оживе. Неко би могао рећи да можда она није заиста умрла, јер се то тек било догодило, и јер беше на самом почетку свога живота.

Затим нас Христос постепено уводи у дубље разумевање Своје власти над смрћу. Долазимо до другог васкрсења — сина удовице из Наина. Он беше мртав, лежао у одру, и ношаху га да га сахране, јер нико није био сахрањиван унутар града. Када су излазили из града, Господ заустави погребну поворку. Угледа сироту удовицу — није имала мужа, а сада је изгубила и свога јединца. У извесном смислу, и њен живот је био угашен.

И приступивши одру, дотаче га и рече: ‘Младићу, теби говорим, устани!’ И мртвац устаде и поче да говори. Христос га врати матери његовој. Тиме није даровао живот само сину, него је вратио живот и мајци.

А данас се сећамо последњег васкрсења пре Његовог сопственог — васкрсења Лазаревог. Овде није реч ни о ономе који је тек умро, нити о ономе који је тек припремљен за погреб; ни о детету, ни о човеку у пуној снази живота, него о човеку већ у поодмаклим годинама, који је четири дана лежао у гробу.

Лазара је васкрсао Господ Исус Христос да коначно покаже да је Он Живот и Васкрсење. И сваки који верује у Њега, ако и умре, живеће. А после ова три васкрсења, долази време да и Сам Христос буде васкрснут из мртвих од Оца, Духом Светим.

Нека вас Господ благослови и сачува.“

По примању Светих Тајни Христових, окупљени верници, међу којима и мноштво малишана, држећи палмове и врбине гранчице, уз свечано појање тропара Празника, уследио је свечани опход око храма, а затим и трпеза љубави коју су за све присутне уприличили свечари, Александар и Весна Васовић са својом породицом.