By the blessing of His Grace Irinej, Bishop of Washington-New York and Eastern America,  Protopresbyter-Stavrophor Đokan Mаjstorović, parish priest of Paterson, from October 17th. to 20th. led a group of faithful on a pilgrimage to Orthodox monasteries in Arizona – the Monastery of Saint Anthony in Florence and the Monastery of Saint Paisios in Safford. For all the pilgrims, this journey held great spiritual significance and offered an opportunity to witness the strength and efficacy of Orthodox faith on the American continent.

In the arid and harsh Sonoran Desert, near the town of Florence, about 75 miles from Phoenix, stands the Monastery of Saint Anthony, named after Saint Anthony the Great, the founder of communal monastic life, who lived in Egypt in the third and fourth centuries. The Monastery of Saint Anthony in the Arizona desert was founded in 1995 by the Athonite Elder Ephraim of Arizona-Philotheou (1927–2019), along with several monks. When they arrived at the desolate site where the monastery now stands, everyone present heard church bells reminiscent of those at Elder Ephraim’s native monastery of Saint Philotheou on Mount Athos. “Here we will build a monastery,” Elder Ephraim declared.

They discovered water at a depth of 980 meters, which today sustains the entire monastic oasis – a magnificent paradise garden with over two thousand different plants and numerous fountains. From this blessed source, a “flood of living water” began, strengthening Orthodox Christians in their faith and spiritually nourishing other peoples across the American continent. Following the founding of this monastery, approximately twenty more Orthodox monasteries were established on American soil, all guided by the ancient rules of Athonite monastic communities.

Since 1993, on the plateau of the Sonoran Desert near the town of Safford, the same sacred mission has been carried out by the Orthodox Monastery of Saint Paisios Velichkovsky, an Athonite and one of the most respected spiritual figures of the twentieth century. The life and labor of the nuns in this monastery, amid the harshness of the Arizona desert, surpass human capability. Only God and His mercy grant the young and diligent sisters the strength to fulfill His holy mission exactly where they are. Their devotion and love for God and the Orthodox faith, even though most come from different religious backgrounds, represents an immeasurable contribution to spreading Orthodoxy among the American population.

Monks and nuns from both communities welcome pilgrims from around the world with love and joy, arms open, regardless of race, skin color, or religious affiliation. Visitors come to the monasteries seeking peace and comfort, and to briefly escape the turmoil of modern life. Statistics show that after the Grand Canyon, the Monastery of Saint Anthony is the most visited site in the state of Arizona.

We, the pilgrims from the Paterson parish, experienced, at least briefly, the rhythm and life of these holy communities. With joy and reverence, we participated in the monastery’s midnight services, venerated the holy relics, visited the grave of Elder Ephraim, and enjoyed walks along the monastery paths through the beautiful grounds, full of greenery, flowers, cacti, fountains, and chapels – eight in total, in various Orthodox styles. Indeed, this monastery is both an oasis and a beacon, demonstrating that even in a waterless desert, life springs forth from the strength and power of our holy faith.

After receiving blessings from these sacred sites, we continued our journey to the city of Phoenix, where on Sunday we participated in the Divine Liturgy and the celebration of the Protection of the Most Holy Theotokos, the patroness of the senior citizens’ club at this church. Prota Dragomir Tuba and the parish community of the Church of Saint Sava welcomed us warmly and hospitably hosted us. We are very grateful for their love and fellowship. In the afternoon, we visited another Serbian church in Phoenix, the Church of Saint Nikola, thus concluding our pilgrimage to the holy sites of the American continent.

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ПРАВОСЛАВНИМ СВЕТИЊАМА АРИЗОНЕ

По благослову Његовог Преосвештенства, Епископа вашингтонско-њујоршког и источноамеричког Иринеја, протојереј-ставрофор Ђокан Мајсторовић, парох патерсонски, је од 17. до 20. октобра водио групу верника на поклоничко путовање у православне манастире у Аризони – манастир Светог Антонија у Флоренсу и манастир Светог Пајсија у Сафорду. За све поклонике ово путовање имало је велики духовни значај и прилику да сагледају колико је снажна и делотворна благодатна сила Православља на америчком континенту.

У безводној и суровој аризонској пустињи Соноран, поред града Флоренса, на око 75 миља од Феникса, налази се манастир Светог Антонија, који носи име Светог Антонија Великог, оснивача монашког општежића, живео у Египту у трећем и четвртом веку. Манастир Светог Антонија у аризонској пустињи је са неколико монаха 1995. године основао светогорски старац Јефрем аризонско-филотејски (1927-2019.) Када су дошли на пусто место где је данас манастир сви присутни су чули црквена звона слична звуку звона у родној обитељи оца Јефрема манастиру Св. Филотеја на Св. Гори. “Овде ћемо саградити манастир” рекао је тада старац Јефем. Воду су нашли на дубини од 980 метара, којом данас напајају целу манастирску оазу, величанствени рајски врт са преко две хиљаде различитих биљака и изграђених фонтана. Из овог благодатног извора кренула је „бујица живе воде“ која утврђује православне у вери и благодатном силом напаја друге народе америчког континента. После овог манастира, на америчком тлу основано је још двадесетак православних манастира, који живе и руководе се по древним правилима светогорских манастира.

Од 1993. године са висоравни пустиње Соноран, пред градом Сафорд, на око 180 миља од Феникса, исту свету мисију врши православни манастир Светог Пајсија Величковског, светогорца, једног од најуваженијих духовника и стараца двадесетог века. Живот и подвиг сестринства овог манастира у суровости аризонске пустиње је изнад људских могућности. Само Бог и Његова милост даје снагу овим младим и вредним сестрама, да врше Његову свету мисију баш ту где јесу. Њихова посвећеност и љубав према Богу и Православној вери иако су већином не православног порекла је неизмеран допринос ширењу Православне вере међу америчким становништвом.

Монаси и монахиње оба ова општежића са љубављу и радошћу, раширених руку, дочекују и примају реке поклоника из целог света, различите расе, боје коже и верског определења, који долазе у манастире да нађу мир и утеху и бар на кратко побегну од савременог метежног и тешког животног окружења. Статистика каже да после Гранд Кањона, манастир Св. Антонија је најпосећеније место у држави Аризони.

Ми поклоници из патерсонске парохије бар на кратко смо осетили динамику и живот ове свете обитељи. Са радошћу и умиљењем смо учествовали у манастирским поноћним службама, поклонили се светим моштима, гробу старца Јефрема и уживали у шетњи стазама кроз предивно манастирско имање, пуно зеленила, цвећа, кактуса,  фонтана и капела, има их осам, разних православних стилова. Заиста овај манастир је оаза и светионик, који потврђије да и у безводној пустињи има живота који извире из снаге и моћи наше свете вере Правосалвне.

После благослова из ових дивних светиња, наставили смо пут ка граду Фениксу, где смо у недељу у цркви Светог Саве учествовали у Светој Литургији и прослави Покрова Пресвете Богородице, заштитнице клуба пензионера при овој цркви. Прота Драгомир Туба и парохијска заједница, цркве Св. Саве су нас са љубављу дочекали и домаћински угостили, начему им топло захваљујемо. По подне смо походили другу српску цркву у град Фениксу, храм Св. Оца Николе и тако окончали наше поклоничко путовање овим светињама америчког континента.