Serbian Orthodox Diocese of Eastern America
ЕПАРХИЈСКЕ ВЕСТИ

понедељак 5. мај 2008. године

СРПСКИ ВОЈНИЦИ НА ВАСКРШЊОЈ ЛИТИРГИЈИ

Колумбус, Охајо - Највеличанственији и најрадоснији дан у историји човечанства – дан Светлог Васкрсења Господа нашега Исуса Христа, ове године је додатно увеличан присуством групе војника из Србије у цркви Св.Стефана Дечанског у Колумбусу.

Иначе ови Српски војници се налазе у Колумбусу по недавно успостављеном програму сарадње између Војске Републике Србије и Националне Граде Охаја, која је овом приликом и била домаћин војницима из Србије.

Српским војницима је на њихово упорно инсистирање код својих домаћина омогућено да на овај велики празник дођу у Свету Цркву, помоле се Богу и упале свеће. У веома срдачном и раздраганом разговору који се, након Свете Литургије, водио између војника и парохијана, преовладавала је тема Косова и неопходности да се истраје у праведној и Богоугодној одбрани Српског Косова и Метохије, као и неопходности да као народ останемо верни Косовском завету.
Сузе радоснице су се повремено мешале са сузама туге ради неправде која се од стране овоземаљских моћника проводи над многострадалним Српским народом.

Сва наша нада је у Васкрслом Господу Исусу Христу; јер као што је Господ наш Исус Христос претрпевши највећа могућа страдања, понижења па и саму смрт; трећи дан Васкрсао у свој Својој слави, надати се је да ће и многострадални Српски народ након небројених мука и страдања дочекати дан коначног Васпостављања правде Божије на земљи; упркос свим противним настојањима овоземаљских силника.

Јереј Исак Кисин

(1 images)

среда 16 јануар 2008. године.

БОЖИЋ У ГРИНЗБОРУ, СЕВЕРНА КАРОЛИНА

Кад Господ Бог наш даје, Он заиста даје, и то богато

Нама и нашој малој парохији, овде у далекој Америци, је дао тако много да смо сви још увек, и стално изненађени нашом срећом. Односно, није нама Господ дао, него нам је благодарио и то буквално. Без наше заслуге нам је подарио и то такво благо, прекрасну цркву. Сви ми знамо да би нам без тога биле потребне године и године да подигнемо своју цркву, и сигурно да не би имали храбрости да се упустимо у грађење овако великог здања. Сигурно би то био много мањи и скромнији храм, али оно што је човеку немогуће, Богу је могуће. Кад ми немамо срца и смелости, Он нам даје Своје. Видите, било је планирано да се за славу Кола србских сестара, Малу Госпојину, званично уселимо у нашу црвку, достојно заблагодаримо Грчкој цркви у Гринзбору на прекрасном гостопримству, и пређемо у наше свето место под сунцем. Али Онај који нам га је и поклонио, није тако хтео, па је искористио већ уобичајено неиспуњавање рокова од стране извођача, за тај део процеса, а ево и доказа да није случајно, него само по Божијем промислу. Много је датума прошло када смо мислили да ћемо се уселити у наш храм, па никако, али је ето требало да дође Бадњи дан и дан Господњег Рођења да би се наша прва служба управо ту и остварила, баш тада.

Наш храм је сад голишав, али су га спретне руке оденуле у веома креативан иконостас који је подигнут за сат-два времена, окачене су иконе, свеће су са нама поделиле своју светлост и топлоту, а бетонски под је добио најлепши, скупоцени тепих, ручни рад, тепих од сламе. Све је било као у оно време, време рођења Богомладенца, толико, да су се наши парохијани из страхопоштовања прибојавали да погазе ту сламу и стајали по ободу простора са сламом, баш као они пастири који су се дивили новорођенчету са малог остојања. Пошто нас је сакупило сигурно преко 200 душа, наш отац Драган је морао да позове присутне да приђу ближе да би сви стали у цркву, а тиме да стану и на сламу.

Служба је била заиста свечана, уз светлост свећа (јер нас још нису повезали са струјним стубом), али ми имамо свој Стуб и Камен, као и живу везу са Живим Богом. Наш мали хор се трудио, али нас је Бог и ту подарио прекрасним гласом наше Рускиње Нађе, па смо лепо, под њеним руководством одговарали на свештеникове молитве. Кад је дошло време да се у литији иде 3 пута око цркве, напољу нас је поново дочекао један дар од Господа! Ми овде у Северној Каролини немамо неке многе хладне и опасне зиме, али знамо ми и те како и за снег, и мраз, као и за ледену кишу, и хладноћу, али не и на овај Бадњи дан. Напољу нас је сачекало сунце, поветарац и 70-так Фаренхајта, тек да знамо шта је тог дана Господу било мило. На средини малог платоа већ је горела велика ватра, а онда смо јој пришли сви ми, предвођени оцем Драганом, дечацима који су носили кошаре са бадњацима, момцима са заставама и тројицом кршних који су носили по огроман бадњак. Све је обављено по традици, уз песму и радост, и деце и одраслих, а по датим знацима Свевишњега. Као и увек, наша Јованка уз велику помоћ осталих чланица кола, је све имала спремно за малу закуску, као и куване домаће специјалитете – из флаше. Ту смо се лепо дружили, баш као што то и доликује једној Богу захвалној парохији.

Сутрадан, у четири ујутро, смо се опет нашли на истом светом месту. Истина, било нас је мање него на Бадње вече, али су нам зато срца била препуна топлине гледајући неколицину малецке деце, много нас у реду за исповест и причешће, а у олтару, поред нашег свештеника, још два свештеника, о. Кристофер из Америчке Православне Цркве и, увек нама наклоњен и спреман на сваку помоћ, о. Дионисије из Грчке цркве из Гринсбора. Њима је помагао наш гост из Шарлоту чтец Владан Глувачевић.

Отац Драган је покушавао свима да помогне; да саслужује олтару, да исповеда, да поје и да даје инструкције чтецу и хору, па се само видела његова мантија и црвена одора како провејава од једног краја храма до другог.

Након свечане Божићне службе, исказивања захвалности нашим гостима, међусобних честитки, наравно да је уследило и послужење у виду србских специјалитета, нарочито оних димљених у домаћој радиности, па чак и пихтија. Било је онако како је то Господ и планирао, НЕЗАБОРАВНО!!!

Ништа није случајно, па ни Божија милост изливена на нас! Сада нама остаје да то указано поверање и огромну Божију љубав, и оправдамо напредујући у вери и међусобној љубави.

ХРИСТОС СЕ РОДИ – ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Душица Прелевић

(5 images)

среда, 8. јануар 2008 године

„Црква и Породица“
ТЕМА ЗИМСКОГ КАМПА У ШАРЛОТУ

Прије неколико дана завршило се зимски камп у Шарлоту, који је ове године по пети пут огранизован међу парохијама Архијерејског намјесништва Сент Питерсбуршког. Ове године, по први пут, камп је одржан изван Флориде и домаћин је била парохија Св. Симеона и Св. Арсенија Сремца у Шарлоту, Сјеверној Каролини. У раду кампа учествовало је преко 60-оро дјеце узраста од 6 до 18 година. Тема овогодишњег кампа била је „Црква и породица“, а часове су држали свештеници и вјероучитељи овога Архијерејског намјесништва.

У склопу кампа организован је једнодневни излет у скијашки центар „Hawk’s Nest“ који се налази у планинском дијелу Сјеверне Каролине, неколико сати вожње сјеверо-западно од Шарлота. Учесници су уживали на вјештачком снијегу, јер тих дана нажалост није било природног снијега. Многа дјечица са Флориде до сада нису ни видјели снијег, осим пар њих. Стога је и овај вјештачки био пун погодак. Једно вече је било одређено за одлазак на хокејашку утакмицу и у биоскоп. У току кампа одржане су разне игре и квизови, а на крају су подијељене и скромне награде за најбоље кампере.

Све кампере је обрадовао долазак нашег владике, који је провео пар дана дружећи се са дјечицом. У суботу ујутро саслуживали смо сви заједно своме Епископу на Светој Литургији, која је била круна четвородневног дружења у Сјеверној Каролини. Осим Њ. Пр. Епископа Др. Митрофана служили су и свештеници: Протојереј-ставрофор о. Теодорос, гост из Грчке Православне Цркве, Протојереј Стеван Заремба, Протонамјесник Драган Зарић, те о. Станислав Крављача и о. Љубиша Брњош. Владика је благословио и похвалио кампере, поучавајући их да само у крилу своје Цркве могу сачувати свој идентитет и вјеру, те да оваквих окупљања треба да је све више и да се сабирамо у све већем броју. За наредни, шести, домаћин ће бити Атланта, Џорџија и црква Св. Апостола Петра и Павла.

Фотографије са кампа су постављене на интернет страници Српске Православне парохије Свете Петке у Орланду, на адреси: http://www.svetapetka.org/camp/index.html

о. Љубиша Брњош


(1 images)

среда, 5. децембар 2007. године

ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО Г. Др. МИТРОФАН, ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ ДОПУТОВАО ЈЕ У КАНОНСКУ ПОСЕТУ ПАРОХИЈИ У АРГЕНТИНИ

Јужна Америка - На међународни аеродром „Пистарини“ Есеиза, у Буенос Аиресу, слетео је у среду, 20 новембра 2007 г. Другог дана по доласку у Аргентину, полазимо са Његовом Преосвештенством, за место Венадо Туеро, где живи доста нашег света у својој адоптивној домовини. Новоподигнута црква у том месту посвећена је Св. Архангелу Михаилу, па је Преосвећени Владика уприличио долазак на дан храмовне славе. Присуствовао је и епископ Антиојиске Цркве у Аргентини, Владика Силуан.

Свету Архијерејску Литургију у Венадо Туеро је одслужио епископ др. Митрофан са својим надлежним свештеником, о. Славишом Лекићем, једним антиохијским свештеником и ђаконом о. Николом Радишем. Владика Силуан је после службе одржао парастос, преминулим мештанима места, Венадо Туерта и освештана је спомен плоча, са именима свих донатора за изградњу истог храма. После тога је уследила трпеза љубави. Тог дана је било присутно око двеста особа, осим деце.

У суботу 24 новембра 2007 г. прослависмо, Богу хвала, по други пут св. Краља Стефана Дечанског у месту Сан Антонио де Аредондо, провинција Кордоба, Аргентина. Својом присутношћу и учешћу ову свечану прилику још више су увеличали Његово Преосвештенство Г. др. Митрофан као и Његова Екселенција Господин Конзул Лиц. Виченте Герардо Божовић, Конзул Републике Србије у Кордоби, са супругом. Преосвећени Владика Митрофан је овом приликом посјетио неколико наших породица.

Благодаримо свима који су се с нама нашли на савршен пролећни дан да прославимо св. Краља и нашу малу људску заједницу, као живи сведоци томе да где постоји љубав и добра воља међу људима ниједна разлика није непремостива. Била нас је око педесет душа из десетак држава, свих узраста, говорило се најмање четири језика за столом и на општу радост, сви смо се лепо разумели и заједно славили.

Биће тешко оваку незаборавну прилику поновити, али пробаћемо и догодине то урадити у славу св. Краља, па ако Бог да.

25/12 новембар у недељу 26 по Духовима, а на дан Св. Јована Милостивог одслужена је Св. Архијерејска Литургија у храму РОЖДЕСТВА МАЈКЕ БОЖИЈЕ у Буенос Аиресу. Началствовао је Њ. Преосвештенство владика Митрофан, а саслуживали су свештеник о. Љубиша Лекић и ђакон Никола Радиш. На самој св. Литургији Преосвећени Владика је речима, „Ревност и љубав у пастирској служби, морални породични пример, и лични вишегодишњи труд на напредку духовног и верског живота поверених му парохија ЈЕРЕЈА СЛАВИШУ ЛЕКИЋА, одликујемо чином протојереја,“ одликован о. Славиша а ђакон Никола Радиш је одликован чином протођакона. После литургије уприличена је „трпеза љубави“ у црквеној сали.

28/15 новембра Његово Преосвештенство др. Митрофан посетио је, приликом своје канонске посете Аргентини, његову екселецију господину др. Кардоса Камила, министра вјера и секретара за односе са верским заједницама у Републици Аргентини.

На самом почетку срдачног разговора Владика Митрофан се захвалио господину министру на пријему. У даљем разговору, господин министар др. Кардосо се интересовао пре свега за здравствено стање Његове Светости патријарха Павла. После тога су се „дотакле“ и друге актуелне теме у СПЦ. Посебно је господину др. Кардосу остао упечатљив у сећању догађај када је у посету Аргентини допутовао Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије, и разговор са њим. Такође је у вези њега разговарао и са грчким, тј. Васељенским митрополитом у Аргентини, Г. Тарасијусом.

Владика Митрофан је додао да Српска Православна Црква жели да успостави добре односе са свим народима који живе у републици Аргентини, јер само на тај начин доприносимо добробит међу људима и житељима у заједничкој држави Аргентини. Али ту морамо пазити које су праве Црквене структуре тј. Ко је канонски епископ, а ко не! Овим се, наравно не мешамо у унутрашње послове Аргентине.

На крају, господин министар др. Кардосо, је, захвалио Владици Митрофану, на посјети и на бризи за свој народ, који је толико удаљен од своје матице. Такође је замолио Његово Преосвештенство да пренесе поздраве и Његовом Преосвештенству митрополиту Амфилохију, као и Његовој Светости Патријарху Павлу и изразио жељу да, заједно са митрополитом Амфилохијем, на тлу републике Агентине одрже једно предавање у циљу приближавања СПЦ свету!



(11 images)

понедељак, 22. октобар 2007. године

ИЗГРАДЊА ХРАМА СВ. ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У ГРИНЗБОРУ

Изградња храма посвећен св. Василију Острошком у Гринзбору улази у завршну фазу. Унутрашњи инсталациони радови су завршени и примљени су од инспекције. У унутрашњости куполе као и у припрати постављене су гипсане плоче. За пет до седам дана очекујемо да мајстори завшене постављење гипсаних плоча, после чега би молери окречили храм.

Следећа фаза радова је зидање спољне фасаде од опеке и камена. У међувремену, очекујемо да прилазни пут  од улице до цркве и павиљона као и паркинг буду асфалтирани. По завршетку ових радова планирано је да се око цркве изгради стаза од бетона, као и стаза од цркве до садашњег павиљона. За крај је остављено да се засади око храма и павиљона дрвеће, зелено жбуње и траве.

Надамо се, и Бога молимо за помоћ, да ћемо све ове радове завршити и инспекцију проћи до средине децембра месеца, како би могли да планирамо мало освећење храма за крај године. Наравно, тиме не бисмо завршили цео пројекат. Планирано је да до црквене славе у мају месецу идуће године завршимо следеће: постављање пода у храму, изградњу помоћног објекта за паљење свећа, осликавање великог полијелеја, изградњу ђаконика, изградњу пута до будућег гробља. У јулу се очекују иконостас из Србије и његово инсталирање.

Такође, постоји могућност да идуће године започнемо осликавање фресака у олтарном делу храма. Наш верни народ у Гринзбору и околини, окупљен у наручју Цркве, својим прилозима и радом несебично и са пуно љубави помаже изградњу храма.

Оно што је посебно за нашу заједницу интересантно јесте, да ми у нашој парохији немамо ни једну породицу или појединца који може приложити одједном више од 2,000 долара. Сви досадашњи прилози су били зрно по зрно, готово свих парохијана. Из њихови зрњевља, уз помоћ квасца Духа Светога, је израсла погача – храм наш.

Још једном желимо да се захвалимо свим црквеним општинама наше Цркве и појединцима у Америци који нам притекоше у помоћ.  Такође и овом приликом позивамо и друге парохије и појединце да нам помогну у овом Богоугодном делу.

Свештеник Драган Љ. Зарић

(9 images)

понедељак, 16. јули 2007. године

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЈАНГВУДУ

Јангвуд, Пенсилванија - Велики православани празник Петровдан свечано је прослављен у цркви Вазнесења Господњег у Јангвуду. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ др. Митрофан, уз саслужење надлежног свештеника јереја Миладина Благојевића и ђакона Драгослава Косића. И ако је ово био радни дан и сезона годишњих одмора богослужењу је присуствовао велики број вјерника ове парохије. Послије Свете Литургије владика Митрофан одржао је пригодну бесједу гдје је нагласио значај и рад св. Апостола Петра и Павла. По завршетку бесједе на велику радост свих присутних Преосвећени Владика је одликовао Анђелију Бабић(Angeline Babich) пријесједницу ЦШО у Јангвуду Епископском граматом признања. Г-ђа Бабић посљедњих дванаест година обавља дужност предсједника црквно-школске општине. Ово високо признање потврда је да се ево већ дуг низ година њен рад одликује великим личним трудом и залагањем да буде колико је више могуће од користи својој цркви, и да њен живот доликује животу истинског хришћанина.

Био је ово заиста диван и благословен дан за нашу парохију.

Јереј Миладин Благојевић

(2 images)

понедељак, 2. јула 2007 године.

РУКОПОЛОЖЕЊЕ У КОЛУМБУСУ

Колумбус, Охајо - У недељу 1 јула Његово Преосвештенство Епископ Митрофан је у току Св. Архијерејске Литургије рукоположио у чин Ђакона Алексу Павичевића. Алекса Павичевић је, заједно са његовом супругом Емили, дужи низ година био изразито активан у свим сферима црквеног живота парохије Св. Стефана Дечанског у Колумбусу.

Подржавајући светли пример свога стрица Високопречасног протојереја-ставрофора Дениса Павичевића и са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Митрофана, Алекса се уписује на теолошки факултет "Св. Владимир" у Њујорку где се тренутно налази на завршној години студија.

Поводом рукоположења за ђакона свога братанца Алексе, у току Св. Литургије саслуживао је и Високопречасни отац Денис Павичевић, који је овом приликом заједно са својом породицом допутовао из Чикага. Свечаност је додатно увеличана присуством епархијског Ђакона о. Драгослава Косића са породицом.

У току Св. Литургије, као и на пригодном ручку, Његово Преосвештенство Епископ Митрофан се обратио окупљеном верном народу речима поуке, говорећи о значају младих свештеничких кандидата за Свету Цркву Христову, а особито истичујући узвишеност свештеничког звања, свештеничке службе. Преосвећени Владика је нагласио да ни Свети Анђели нису удостојени тако високог звања и благодати, да у својим рукама држе Пресвето Тело и Пречисту Крв Господњу и да се у току Св. Литургије по молитви и благослову свештеника, Духом Светим, хлеб и вино претварају у Свето Тело и Крв Господа нашега Исуса Христа.

Овакве речи поуке Преосвећени Владика Митрофан никога од присутних нису оставиле равнодушним.

За време пригодног ручка вернима се обратио и о. Денис Павичевић изражавајући своју благодарност Господу да се свештеничка традиција која је у породици Павичевић присутна већ преко 200 година, рукоположењем Алексе Павичевића, наставља.

Ово је био дан велике духовне радости за породицу Павичевић али ништа мање и за парохијане Цркве Св. Стефана Дечанског као духовну породицу Алексе Павичевића.

Јереј Исак Кисин

(2 images)

петак 29. јуна 2007. године

ПРОСЛАВА ВИДОВДАНА У ГРИНЗБОРУ

Гринзборо, Северна Каролина - Данас је 28. јуни. Данас је Видовдан. Али ја, од пре 5-6 дана, о Видовдану размишљам и доживљавам га другачије, много другачије. Као и већина, да не кажем сви ми Срби, сам мислили да све знам о Св. Кнезу Лазару, Косовском Боју и ТОЈ жртви. Пре неколико година сам прочитала и књигу Св. Владике Николаја Жичког „Царев Завет“ која ми је сувопарне податке мог (не)знања оживела, одуховила, опипљива је постала и топла и густа крв мученика, крв те жртве.

Размишљам црно-црвено. Црно, јер су се тада, како наш народ каже, многи домови у црно завили, и црвено од силне крви које се тамо пролила. Али, црвено и због наде и оптизма који нама та, за нас несхватљива жртва, улива. Нису се Св. Кнез Лазар и његова и НАША духовна елита жртвовали тек тако и, ако смем да кажем, САМО за Царство Небеско, него и за нас. Свевишњи Господ их је прославио и наградио онако како то ОН уме...а ми, ето већ више од шест векова их славимо и помињемо и дивимо им се, али сме ли то бити све.

Намеће се питање, како и колико се ми данас жртвујемо једни за друге. Није у питању „одмеравање снага“, и некаквих грандиозних подухвата. На крају крајева нико од нас не зна која и колико, наизглед незнатна жртва нечија, може некоме од нас одскринути врата ка путу спасења-вечном животу.

У нашој малој, споља неугледној кућици, али унутра правој црквици у Гринзборо у Северној Каролини, сакупили смо се у суботу, 24. јуна, за Вечерњу службу и предавање Владике Митрофана о Видовдана. Увек од Његовог Преосвештенства доста научимо, али овог пута смо директније и осетили његову љубав и жртву за нас.

У плану је био долазак и професора са Теолошког факултета у Чикагу, али у последњем тренутку гост је из породичних разлога отказао долазак. Владика није успео да обезбеди превоз авионом, и све је изгледало да од предавања и сусрета неће ни доћи. Али, правом пастиру те „ситнице“ не стоје на путу као забран, него су само препреке које се заобилазе, овај пут уз употребу мигавца. Кад ништа није успело, Владика је са својим веома тихим ђаконом Драгославом Косићем, кренуо на пут од седам сати колима. Није морао! Нама би наш о. Драган одржао беседу, значи да не бисмо били остављени без духа Видовданског. Е баш у томе и јесте жртва и љубав Владике за своју паству – што није морао, али је изабрао да испуни обећање.

Код нас, владика и његов ђакон, су већ стигли пре пет сати после подне, пре свих нас, осим о. Драгана и наше увек вредне председнице кола Српских Сестара, Јованке. Након кратког предаха, са свима нама су пошли до нашег новог имања на коме градимо наш храм. Оно је сада зарасло у метар високу траву, црвена прашина је утабана тешким грађевинским возилима и слоговима делова челичне конструкције, а на месту око белог, дрвеног крста, пободеног ту у фебруару ове године када је Владика и осветио ту земљу и темеље будућег храма, из земље извиру бетонски наговештаји цркве.

„...Где је угаони камен Сам Исус Христос, на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу“ (Еф. 2,20-21).

Дени, наш амерички извођач радова нам је све објашњавао, а ми само се као деца радовали како ће овде бити улаз, онде место за свеће, тамо брод цркве, а тамо свети олтар. Све је оживело и конкретизовало се у нашим душама, „У кога се и ви заједно уграђујете у обитавалиште Божије у Духу“ (Еф. 2,22). Није то више „пусти сан“ него, ако Бог да, блиска стварност. И Владика је био задовољан напредком, јер ће ова наша црква бити прва Србска Православна црква изграђена у Северној Каролини. Три црне мантије су лако, иако на преко 90 F, прелазиле по обрисима будуће цркве ка будућој сали, а ми смо већ осећали неко страхопоштовање и дух цркве. Уз Божију помоћ, и обећање градитеља, за 2-3 месеца ти радови би требало и да се окончају. Онда креће унутрашње уређивање и кичење наше лепотице. Само да нам Господ помогне и стално буде уз нас, као и до сада.

Тај узтрептали дух смо сви пренели и само допунили Вечерњом службом. Отац Драган је служио, а Владика и његов ђакон су достојанствено стајали поред неколико нас парохијана, и појали, а ми смо „покушавали“ да их пратимо у појању. Да сте нас, без Владике и ђакона, некада чули, схватили бисте да је и то својеврсна жртва Владике и сваког слухисте. Но, служба је била...достојна Видовдана.

Уследило је предавање, и ми смо као ђаци поседали око Владике. Ми, гладна и жедна деца, а он, извор знања и надахнућа. Сав се и ликом покретима и душом уносио у причу. Не, не у причу, него у дочаравање догађаја. Потресно је описао значај и слику непрегледне колоне, десетине хиљада Срба које данима причешћују пред бој! Па тако два пута. Шта је и зашто тада учињено, шта је значило...све је добило ново значење, али и значај. Но, ја сада нећу, нити бих умела да вам препричам то предавање, само могу да вам поручим да своје Владике замолите да вама држе таква предавања као што је нама Владика Митрофан.

Ето зато ја сада другачије размишљам и осећам Видовдан, своје наслеђе, као и нашу малу, малу жртву коју приносимо да би ову земљу, али и своје душе обогатили још једном Српском Православном црквом.

Заиста нам је Господе дивно бити у гостима код Тебе.

(0 images)

среда, 14. март 2007 године

ВЕЛИКОПОСНО ВЕЧЕРЊЕ У БОСТОНУ

Бостон - У недељу, 11. марта служено је великопосно вечерње у бостонској парохији. Вечерње је служио протојереј Ђокан Мајсторовић из Њујорка а за певницом је одговарао месни парох Протојереј Александар Влајковић. На крају богослужења отац Ђокан је поучио верни народ о духовном значењу поста.

После Вечерњег сви присутни су прешли у црквену салу где су поделили трпезу љубави. Протекли викенд је био врло интензиван за бостонску  парохију која је била домаћин Епархијске скупштине. Од петка ујутру до недеље одслужено је шест заједничких богослужења.



(1 images)

понедељак, 26. фебруар 2007. године

СЛАВА ЦРКВЕ У НОРТ МАЈАМИЈУ

Норт Мајами, Флорида - Вољом Божијом и милошћу Његовог Преосвештенства Г. Др. Митрофана, епископа источноамеричког, у недељу 18. фебруара Богом Благословене 2007. г., Црквено-школска општина Св. Симеона Мироточивог прославила је своју крсну Славу. Његово Преосвештенство се одазвао на наш позив и у прекрасну Флориду је дошао у суботу поподне. Након одмора у хотелу високе категорије Мериот Харбор смо га позвали на ручак.

У недељу у 10 сати била је Св. Архијерејска Литургија уз началствованије Г. Епископа и домаћег свештеника. На крају Св. Литургије Преосвећени владика је одржао прелепу беседу о подвизништву поста као спасоносно деловање за добијање Царства Божијег. Након делање нафоре пререзао се славски колач. За ову прилику кум-домаћин је био Г. Бранко Панић. После тог је следио славски банкет а за почастним столом седели су: Његово Преосвештенство Г. Др. Митрофан, кум, председник Црквено-школске општине и свештеник. Било је преко 200 особа. За ову прилику оркестар из Кикинде је био присутан. На опште задовољство и молитвено сећање са „исполаети деспота“ Епископ је био испраћен на аеродром.

Хвала Његовом Преосвештенству на очинском благослову и пажњи коју је почаствовао својим уваженим доласком.

Протојереј Светозар Веселиновић



(3 images)

Четвртак, 22. фебруар 2007. године

УПОКОЈИЛА СЕ У ГОСПОДУ МАТИ ЕВПРАКСИЈА, ИГУМАНИЈА МАНАСТИРА У ИНДИЈАНИ, САД

У среду, 21. фебруара 2007. године, уснула је у Господу, велике схиме, мати Евпраксија (Пауновић), игуманија манастира Рођења Пресвете Богородице у Њу Карлајлу, Индијана, САД. Мати Евпраксија је била игуманија и манастира Марча у Ричфилду, Охајо. Она је још давне 1974. године дошла у Марчу, који је једини женски манастир у Епархији источноамеричкој, и дуги низ година радила на развоју монаштва и духовности у Епархији.

ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!

(2 images)

среда, 7. фебруар 2007 године

ОСВЕЋЕНИ ТЕМЕЉИ НОВОГ ХРАМА
ПОСВЕЋЕНОМ СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ
У ГРИНЗБОРУ, СЕВЕРНА КАРОЛИНА

[Северна Каролина] У суботу, 3. фебруара у Гринзбору, Његово Преосвештенство Господин Г. Др. Митрофан, освештао је темеље првог Србског Православног храма у Северној Каролини.

Овај литургијско-историјски догађај окупио је на Божанственој Литургији у Грчкој Цркви, близу стотину верника наше парохије. Поред Њ.П Епископа Митрофана, литургију су саслуживали: Протојереј Стефан Заремба, намесник Сентпитерсбуршког наместништва, Протојереј Дионисије Листерман, свештеник Грчке парохије Успења Пресвете Богородице. Неизмерно смо захвални о. Дионисију и његовим парохијанима што су нас примили под кров њихове заједнице. Јереј Љубиша Брњош, који је са својим парохијанима дошао чак из Орланда, Флориде да подели са нама ову литургијску радост. Јереј Кристифор Фора, из Америчке Православне Цркве (OCA), надлежни свештеник о. Драган Зарић, као и двојица ђакона о. Драгослав Косић и о. Гаврило Миљковић, који је иначе један од оснивача ове мисионарске парохије.

После Св. Архијерејске Литургије, сви служашчи и сав верни народ отишли су на ново имање наше цркве, где је Преосвећени Владика Митрофан освештао темеље новог храма, притом положивши камен темељац и повељу, коју је пред сабраним народом прочитао надлежни свештеник о. Драган.

Трпезу љубави у сали Грчке цкрве припремиле су наше сестре, показавши још једном неизмерну љубав према цркви као и сав свој таленат у спремању и сервирању хране.

Слава Живоме и Истинитом Богу нашем, који нас је сабрао. Слава Светоме Василију Чудотворцу Острошком и Херцеговачком, за заступничке молитве пред Богом.

Хвала Преосвећеном Владици за сву љубав, помоћ и бригу коју указује овој младој мисионарској парохији. Хвала повереништву и Колу Сестара на труду око организовања ове свечаности. Хвала нашим гостима на доласку и делатној љубави према нашој заједници.

Хвала, честитоме и верноме народу Божијем, који своју веру и љубав према Творцу делатно показује зидањем светог храма.

Дај нам Господе снаге да започети храм у Твоју славу, а у спомен св. Василију завршимо, како бисмо могли вечну Литургију Теби приносити сада, увек и у све векове. Амин.



(0 images)

уторак, 30. јануар 2007 године

ПРОСЛАВА САВИНДАНА У БОСТОНУ

Бостон - Широм Епархије источноамеричке је прослављен Свети Сава а нарочито је свечано било у Бостону и Кливланду где је служио Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Г. Митрофан. Обе парохије бостонска и кливландска Славе Савиндан као храмовну славу. Уочи самог празника, у петак вече, у бостонској парохији (Кембриџ) служено је Велико вечерње у присуству Преосвећеног Епископа, у коме је учествовало четворица свештеника.

На сам дан Светога Саве у суботу је служена Света Литургија на којој је началствовао Владика Митрофан уз саслужење осморице свештеника. Поред српских свештеника служили су свештеници из Грчке, Румунске, Бугарске, Грузијске и Антиохијске цркве. У току Литургије Преосвећени Владика Митрофан је одликовао чином Протојереја свештеника Ивана Марјановића из суседне парохије у Портланду. На крају Литургије је освећен Славски колач и жито уз учешће многобројне деце и кумова славе Живадина и Борке Гвозденовић.

Епископ Митрофан се на крају обратио верном народу поучивши га о значају и величини Светога Саве. Он је нагласио да Свети Сава није само српски светитељ већ свеправославни, и да га и остали народи поштују и воле, што је посведочено присуством свештенства и верног народа на Литургији из других православних јурисдикција.
После богате трпезе коју су припремили кумови славе, уследио је дечији програм са рецитацијама, песмом и фолклором. По први пут деца су извела представу Свети Сава коју је написао свештеник Радован Јаковљевић, која сликовито дочарава одлазак Растка Немањића на Свету Гору.

У вечерњим сатима Епископ Митрофан је отпутовао за Кливланд где је у недељу, 28. јануара узео учешћа у прослави Светог Саве са верним народом кливландске парохије

о. Александар Влајковић 

(1 images)

понедељак, 4. децембра 2006. године

САСТАНАК ЗА ВЕРОНАУКУА ОДРЖАН У ХРМАТИЏУ

Хрматиџ, Па - Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Г. Митрофан је благословио и учествовао у XX Годишњем састанку за вероучитеље Кливеландског наместништва.

Састанак одржан је у Цркви Светог Георгија у суботу, 2. децембра 2006. године и отпочео је предавањем о. Милована Катанића, који је говорио на тему Хришћанска едукација и дечја књижевност. У свом излагању, о. Милован је истакао улогу књижевности у дечјем образовању и вери, поредећи своје идеје са темама из књига за децу Хронике Нарније, аутора Ц. С. Лујса. На крају предавања, о. Милован је истакао и оне дечје књиге које су са отвореном антихришћанском поруком, које треба избегавати.

После предавања, уследио је годишњи извештај и разговор о раду црквених парохијских школа.



(2 images)

1. децембар 2006. године

ВЕЛИКИ УСПЕХ СРБ ФЕСТА

Сент Петерсбург, Флорида - Ове године наша црква је одржала свој трећи по реду Срб Фест, од 3.-5. новембра. Фест је  ове године био посебно весео јер је наша парохија угостила канадски академски ансамбл фолклорних игара „Мирослав – Бата Марчети“ из Торонта. Пред преко 400 посетилаца ова изузетно талентована група је својим наступом званично отворила Срб Фест, у позоришту „Paladium“ у Сент Петерсбургу, где су такође, наступале и фолклорна група „Paprida“, Грчке Православне Цркве Св. Ђорђе из Њу Порт Ричија, као и фолклорна група „Српски Бисери“ наше Светосавске парохије. Канадска фолклорна група је одушевила све присутне својим ношњама, певањем, играњем и живом музиком, коју је предводио директор оркестра Мића Петровић.

После програма у позоришту мноштво посетилаца се окупило у црквеној сали где су уз музику, игру и песму, као и специјалитете из наше кухиње, уживали до касних сати. Срб Фест је настављен у суботу мноштвом занимљивости за децу, која су нарочито волела „Ходање по Месецу“. Одржано је и такмичење „Ко ће најбрже појести питу“ у коме су победили Анђелко Крсмановић и Селена Деспотовић, као и такмичење за најбољу погачу, у коме је победила Каја Ђукић.

Пробали смо да оборимо Гинисову књигу светских рекорда са највећим колом на свету, али нам је недостајао известан број играча. У суботу поподне, другог дана Фест-а, српски фолклор је, поново, био главна забава. Наша фолклорна група „Српски Бисер“ је отворила програм изванредним наступом своје најмлађе и средње групе. У вечерњим сатима уживали смо у наступу фолклорне групе „Српска Круна“ из Орланда, при СПЦ Св. Петка. После гостију из Орланда, наступала је најстарија група нашег „Српског Бисера“. Још једном главни догађај вечери је био наступ фолклорног ансамбла „Мирослав-Бата Марчетић“, пред препуном црквеном салом. После њиховог наступа весеље је настављено уз песму, игру и дружење.

У недељу, трећи и последњи дан Фест-а је отпочео Св. Литургијом, коју је служио прота Стефан уз пратњу нашег хора Св. Сава. После Св. Литургије Фест је настављен уз забаву, музику и наступ најмлађе и средње групе „Српски Бисер“ којим је завршен наш овогодишњи Срб Фест. Најлепше се захваљујемо свим фолклорним групама, музичарима, куварима, свима који су помагали у кухињи, за баром, који су донели колаче, који су дали новчане прилоге, свима који су својим учешћем, уложеним временом, трудом и радом, допринели да се наш овогодишњи Срб Фест дуго памти.



(1 images)

уторак, 28. новембар 2006. године

ОСВЕЋЕЊЕ НОВЕ ШКОЛЕ

Сан Петерсбург, Флорида - 15. октобра 2006. године, Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Г. Др. Митрофан, уз помоћ протојереја-ставрофора Милана Стојановића и протојереја Стефана Заремба, служио је Св. Литургију у нашој цркви. После Св. Литургије, владика Митрофан је осветио нашу нову нишенаменску зграду, која је купљена у јуну 2005. године, а која ће се употребљавати за недељу и српску школу, парохијску књижару, састанке и друге потребе.

После церемоноје освећења, владика Митрофан, прота Милан, прота Стефан и велики број парохијана прешли су у црквену салу где је Коло српских сестара „Св. Петка“ послужило изузетно укусан ручак. Овом прилоком, председник црквене општине, Скот Распоповић се захвалио следећим особама за њихов учинак у успешном остварању овог подухвата: Мајку Бабићу који је дао прилог за целокупни рад на чишћењу и раскрчивању имања; Јелени Лоначарски за прилог од 1,500 долара за уређење земљишта око зграде; Александру Петровићу за прилог од 2,000 долара кад је било потребно да се заврши започети посао; Ђорђу Милановићу за уложени рад и материјал за систем за хлађење; Стојану Лукићу за уложени рад и материјал за реновирање тоалета; Лоџи 208 СНС-а за западну обалу – за прилог од 2,000 долара, део прихода који су остварали на овогодишњем Зимском Голф Турниру СНС-а; Младену Миљанићу за труд и приложени материјал за електричну струју; Далибору Золотићу за приложен мермерни симс за прозоре; Жељку Јанковићу за приложене каблове за увођење телефонске линије; Миленку Деспотовићу за приложене кухињске кабинете; Др. Мајку Бојковићу за приложена два система за хлађење (за црквену салу); Жарку Перућици за приложени материјал за постављање нових зидова. Посебно хвала Жељку Шљивићу који је организовао и надгледао цео овај подухват. Председник црквено-школске општине се, такође, захвалио, следећим особама за труд, рад и знање уложене у овај пројекат: Браниславу Дражићу, Драгану Станишићу, Воји Павловићу, Милану Раковићу, Милораду Јовановићу, Душану Шљивићу, Жарку Ждрало, Недељку Јанковићу, Стеви Караћу, Мирку Обрадовићу, Здравку Кордићу, Брани Скопљаку, Славку Скопљаку, Маранику Божићу, Бранку Раковићу, Чеди Радовановићу, Тому Ченовету, Витомиру Андрићу, Мајку Веису, Зорану Лазићу и Брани Крмановићу. Ако је нечије име случајно изостављено, молимо да се обрати о. Стефану или неком од чланова црквеног одбора ради исправљања грешке.

Ова нова зграда је важан корак у развоју наше парохије, посебно је важна за нашу децу. Још увек су пред нама следећи радови: довршетак једне учионице, оргађивање и уређивање имања, као и исплаћивања зајма банци у што краћем року. Свачији труд, време и прилози су и даље потребни. Честитамо Проти Стефану, Црквеном одбору, учитељицима, ђацима и свим парохијанима наше Светосавске парохије на овом великом достигнућу.



(1 images)

понедељак, 13. новембра 2006. године

ЦРКВЕНА СЛАВА СВ. ДИМИТРИЈА У ПОРТЛАНДУ

Портланд, Мејн - У Портландској парохији у градићу Бидефорду, држава Мејн где се налази парохијска црква Св. Димитрија,8. новембра 2006. год. је служена Св. Литургија у присуству мањег броја верника ове парохије. Сви парохијани ове парохије доселили су се у Америку задњих 12 година . Главна прослава храмовне славе је била у недељу 12. новембра када већина парохијана не ради. Тога дана је Св. Литургији присуствовало више од једне трећине парохијана а посебна радост је била та што је дошло пуно младих.

Свету архијерејску литургију је служио Епископ источноамерички Др. Митрофан уз саслужење надлежног пароха оца Ивана Марјановића и оца Џона Тига из антиохијске јурисдикције. На Литургији је певала група девојака и девојчица које певају једногласно душом и срцем.

У предивној беседи Епископ Митрофан је честитајући славу говорио о нашој вери, јеванђелском животу наших светитеља и правим људским вредностима. Присутне није оставио равнодушне догађај који се збио пре десетак година у Чикагу а који је владика описао. Умро један наизглед сиромашан човек, који није имао нигде никог свог да га сахрани. Надлежни свештеник се заузео да се тај “сиромашак “ сахрани на нашем гробљу са заупокојеном молитвом како и доликује православном и крштеном човеку. Пошто сахрана изискује одређене трошкове, свештеник се постарао да нађе људе који ће му у томе помоћи и тако су сахранили сиромашка у слободан гроб једног Србина чије су кости потомци пренели у родни завичај. Када се све завршило пронађен је тестамент у коме је завештао $300,000 Српској Цркви и нађене су признанице где се видело да је помагао многе цркве по Далмацији, одакле је био родом.

Кум славе за ову годину био је Владимир Крављача (најмлађи кум од како је црква купљена. Владе има 16 година). За следећу годину за кума славе се пријавио Миленко Дувњак а друга кума славе је Моника Марјановић (15 година).
После резања славског колача прешло се у црквену салу. Где је настављено славље а разлога за славље је стварно било. Поред храмовне славе, слављен је и завршетак радова на крову цркве.

Протонамесник Иван Марјановић
Парох портландски

(1 images)

15. новембар 2006. године

ПРОСЛАВА СЛАВЕ КАПЕЛЕ СВЕТОГ АРСЕНИЈА СРЕМЦА У ШАРЛОТУ

Шарлот, Северна Каролина – Прослава славе капеле почела је у четвртак 9. новембра вечерњим богослужењем. У петак 11. новембра, на сам дан Св. Арсенија Сремца, служена је Св. Литургија. Епископ источноамерички Г. Др. Митрофан је стигао у петак са својим ђаконом, о. Драгославом Косићем. Тога дана вечерње богослужење је служио у Гринзборо.

У суботу, 11. новембра, прво је служено јутрење са часовима, а затим је свечано дочекан Владика Митрофан, који је служио Св. Литургију. Осим ђакона, саслуживали су следећи свештенослужитељи: Протојереј Ставрос Делбер из Грчке Православне Цркве „Св. Нектарије“ у Шарлоту, о. Марк Манкузо из Колумбије, Јужне Каролине (Руска Црква новомученице Св. Јелисавете), о. Саша Туркић из Атлантске из Србске Православне Цркве „Св. Петра и Павла“ и о. Драган Зарић, кога је Епископ Митрофан унапредио у чин протонамесника. Кумови славе били су породица чтеца при нашем храму, Владана и Наташе Глувачевић из Шарлота.

После резања славског колача и заједничког фотографисања, приређен је духовно-културни програм. Шездесетак гостију учествовало је у богатом ручку, аукцику и народном весељу. Тога дана за отплату имања сакупљено је преко 5,000 долара.

Светозар Поштић

(3 images)

30. октобар 2006 године

БОГОСЛОВСКА ШКОЛА СВЕТОГ САВЕ У ЛИБЕРТИВИЛУ ПРОСЛАВИЛА ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ ПОСТОЈАЊА

Ленсинг, Илијноис - У цркви Светог Архангела Михаила у Ленсингу, Илиноис, Сједињене Америчке Државе, у суботу 28. октобра 2006. године, прослављен је јубилеј -  двадесетогодишњица постојања богословске школе Светог Саве у Либертивилу.

Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит средњезападноамерички Г. Христофор, уз саслужење Преосвећеног Епископа источноамеричког Г. Митрофана, Преосвећеног Епископа западноамеричког Г. Максима.  Високопреосвећени Митрополит Г. Јаков је присуствовао на Литургији. Од 13 свештеника који су саслуживали седморица су завршила ову богословску школу, а од петорице ђакона који су саслуживали њих четворица су завршили школу Светог Саве а протођакон Станимир Спасовић је професор Канонског права и Историје Српске Православне Цркве. На Светој Литургији појали су студенти под диригентском палицом протојереја Милоша Весина, професора Црквеног и српског појања.

После Свете Литургије одржан је програм у коме су учествовали сви студенти, а предавање о животу и раду Стевана Мокрањца одржао је др Станимир Спасовић.

Од 1986. године, на овој српској богословској школи дипломирало је 75 студената, а од тог броја њих 55 је у служби Српске Православне Цркве и од њих 50 су рукоположени свештеници или ђакони а преостали су у служби цркве као административно особље или су пак на постдипломским студијама.



(6 images)

26. октобар 2006. године

ДРУГА ТРАДИЦИОНАЛНА
ДОНАТОРСКА ВЕЧЕРА У ШАРЛОТУ

Шарлот, Северна Каролина - У недељу 15. октобра у италијанском ресторану „Il Nido“ одржана је друга по реду традиционална донаторска вечера у органицацији мисионарске парохије „Свети Симеон Мироточиви“ у Шарлоту. Сабрање верних наше мале мисионарске парохије је почео преподневном Св. Архијерејском Литургијом, коју је служио Његово Преосвештенство Владика Митрофан, који је у својој литургијској беседи истакао значај сталне потребе за јачањем и исповедањем спасоносне православне вере наше, коју је Бог открио простим рибарима, који постаде ученици Христови, а касније и апостоли – мисионари Хришћанства.

У 18:00 часова после подне у малом италијанском ресторану, који је био закупљен за донаторско вече, сабрало се око четрдесет људи, наших парохијана као и пријатеља американаца. Циљ оваквог скупа је да молитвено будемо сабрани у Епископу, како би посведочили нашим пријатељима неправославнима о свој Православној вери, историји и култури Србског народа. Том циљу је и програм био прилагођен.

Програм вечери је водио чтец Владан Глувачевић. У културно-музичком делу вечере гледали смо видео презентацију архитектуре манастира Хиландара, који је припремио В. Глувачевић, и слушали Бахове композиције за флауту у извођењу Димитрија Могилеског, које су гости са пажњом попратили.

Аукција је ове године била богатија и разноврсна. Академски сликар Теофана Зарић је донирала фреску на платну „Христос“ коју је откупила Гордана Ђурановић за $700. Слику „Букет“ донацију академског сликара Вукице Мијатовић, откупио је за 300 долара Стефан Флахерти, иначе председник црквеног одбора Грчке Православне Цркве „Св. Нектарије“ у Шарлоту. Украшена руска јаја и колекционарске маркице, донације Гђе Гордане Ђурановић и Гђе Бојане Сртамовић, купљене су за укупно $715.

Богу хвала, и свима који су својим прилозима и даровима помогли да те вечери сакупимо $10,315, и да свој дуг за отплату имања смањимо на само $45,000. У радости се видели и следеће године.

Организациони одбор вечере

(2 images)

20. октобар 2006 године

ЦРКВА ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВА У СТУБЕНВИЛУ, ОХАЈО ПРОСЛАВИЛА 100. ГОДИШЊИЦУ

Стубенвил, Охако - У суботу, 30. септембра и недељу,1. октобра 2006. године црква Васкрсења Христовог у Стубенвилу, Охајо прославила је 100. годишњицу свог постојања. У петак, 29. септембра приређена је изложба црквених предмета и фотографија из историје црквеног живота у протеклих 100 година парохије Светог Васкрсења Христовог, храма Високи Дечани у Стубенвилу, Охајо. Изложена је била и велика географска карта бивше Југославије, што је омогућило парохијанима да се подсете на место одакле су њихови очеви, дедови и прадедови емигрирали за Америку.

У суботу, 30. септембра Мушки клуб организовао је пријем на црквеном пикник земљишту где су се гости и домаћи парохијани дивно угостили и провели пријатан дан у друштву и братском разговору. Вечерње богослужење у храму Високи Дечани служио је ранији парохијски свештеник протојереј-ставрофор Недељко Гргуревић, архијерејски заменик епископа источноамеричког. Присутан је био Његово Високопреосвештенство митрополит
средњезападноамерички Г. Христофор. Одговарао је хор ‘’Петар Крстић’’. За певницом су појали ранији парох протојереј-ставрофор Василије Соколовић, протојереј Стево Рокниђ, рођен у парохији, парох мекиспортски, и о. Рајко Косић, парох питсбуршки. После богослужења послужена је вечера за све присутне. Затим је изведен програм на ком
су учествовали хор ‘’Петар Крстић’’ и тамбурашки оркестар. Такође је приказан и документарни филм из живота и рада црквеношколске општине у протеклих 100 година.
У недељу, 1. октобра 2006. г. служили су свету архијерејску Литургију Високопреосвећени митрополит Христофор и Преосвећени епископ др Митрофан, епископ источноамерички, уз саслужење протојереја-ставрофора Недељка Гргуревића, протојереја-ставрофора Василија Соколовића, протојереја Стева Рокниђа, протојереја Радни Торбића, протојереја Рада Мерика, месног пароха, јереја Милорада Орлића, и ђакона Драгослава Косића.
За време свете Литургије епископ Митрофан одликовао је месног пароха проту Рада Мерика правом ношења напрсног крста, звањем протојереја-ставрофора, тог највећег
одликовања за u1084 ìирског свештеника. Веома поучну беседу изговорио је Преосвећени владика Митрофан. При карју свете Литургије одржана је славска литија са читањем
четири јеванђеља, шкропљењем зидова храма светом водицом, са поменом за све преминуле свештенослужитеље и парохијане, уз звук оригиналног звона са старог храма из 1906. године у Минго Ђанкшн. После тога извршен је славски обред.

После свете Литургије одржан је свечани банкет у Културном центру. Прослава 100. годишњице окупила је многе парохијане, садашње и раније, домаће и расуте широм Америке и Канаде. Окупили су се да заједнички обележе овај велики јубилеј, да обнове пријатељства и подсете се на заједничке дане и проведу време у пријатном расположењу.
Ова заједничка прослава била је достојан завршетак једног сентенијала и улазак у нови век службе Богу и верном народу. 

(1 images)

17. октобар 2006 године

НОВА КЊИГА ИЗАШЛА ИЗ ШТАМПЕ

Ових дана из штампе је изашла књига Румунски Патерик II, аутора Јеромонаха Јоаникија Балана. Превод са румунског језика, као и код првог дијела извршио је Његово Пресвештенство Владика Митрофан. У првом дијелу Патерика обухваћен је период од XIV до прве половине XIX вијека. У другом дијелу су преподобни од друге половине деветнаестог вијека до пред крај двадесетог вијека.

Ово је девета књига-превод Преосвећеног Владике Митрофана са румунског језика. У свом настојању да се читалачка публика, прије свега студенти богословских школа Српске Православне Цркве, више усмјере на упознавање живота и рада помјесних православних Цркава, он је већ започео рад на преводу још једног тома од о. Димитрија Станилоја под називом „Јеванђелски лик Исуса Христа.“

Поред изузетно богатог преводилачког рада Преосвећени Владика Митрофан је објавио и неколико ауторских дјела: „Учење св. Апостола Павла о Цркви“, на српском и енглеском језику, затим „Тајна Христова по посланицама: Ефесцима, Филипљанима и Колошанима светога апостола Павла“ (докторска теза) и његов најновији рад „Увод у Свето Писмо Новога Завета“. Поред поменутих дјела објавио је и велики број чланака и мањих радова у разним листовима.

Сва поменута ауторска дјела, као и сви преводи могу да се набаве преко епархијске књижаре. Други део Патерика биће доступан почетком децембра.

Ђакон Драгослав Косић
Канцеларија епархије источноамеричке

(0 images)

9. октобар 2006. године

У КЛИВЛЕНДУ ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК СВЕТОГ СЕРГИЈА РАДОЊЕШКОГ

Кливеланд, Охајо - Његово Високопреосвештенство Митрополит Руске Заграничне Цркве у Америци Г. Лавр, у недељу, 8. октобра 2006. године, служио је Свету Литургију у цркви Светог Сергија у Кливленду, на дан када Руска Црква прославља Светог Сергија Радоњешког, уз саслужење Преосвећеног Епископа источноамеричког Г. Митрофана, Преосвећеног Епископа кливлендског Г. Петра и великог броја свештеника Руске и Српске Православне Цркве.

После Свете Службе Преосвећени Епископ Петар је захвалио гостима Митрополиту Лавру и Епископу Митрофану и нагласио братски однос који је постојао, данас постоји и увек ће постојати између Руске и Српске Православне Цркве.



(2 images)

9. октобар 2006. године

ЧУДОТВОРНА ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У МАНАСТИРУ МАРЧА, ИСТОЧНОАМЕРИЧКА ЕПАРХИЈА

Maнастир Марча - Отац Илија Марзев, старешина кливлендског храма Светог Сергија, који припада Руској Православној Цркви, јуче је посетио манастир Марчу, у Источноамеричкој Епархији Српске Православне Цркве и том приликом донео чудотворну икону Пресвете Богородице. У манастирској цркви о. Илија је служио акатист Пресветој Богородици у присуству верника.



(2 images)

25. септембра 2006. године

ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ БОРИС ТАДИЋ НА ОТВАРАЊУ ФЕСТИВАЛА

Бостон, Месећусетс - У суботу, 23. септембра 2006. године одржан је Први српски фестивал у Новој Енглеској под окриљем СПЦ Св. Саве у Кембриџу, САД.  Циљ фестивала је да се америчким сународницима прикаже српска кутура и традиција у виду фолклора, музике, уметности и традиционалне српске кухиње. Ово је први фестивал ове врсте у Новој Енглеској .  Ову свечаност је својим присуством увеличао Председник Републике Србије  Борис Тадић заједно са амбасадором Србије у Вашингтону Госп. Иваном Вујачићем и сарадницима Председника Тадића. Ова посета Србима у Бостонској околини уприличена је након Председниковог боравка у Њујорку на заседању генералне скупштине УН и посете Харвард универзитету где је Председник Тадић одржао предавање у петак вече.

Председник Тадић је најпре посетио Цркву Св. Саве у Кембриџу где су га на вратимо дочекале младе девојчице у народним ношњама и послужиле га традиционалним послужењем, хлебом и сољу.  Председник Тадић и амбасадор Вујачић су се интересовали за детаље цркве која је купљена пре десет месеци од Римокатоличке цркве. Отац Александар и Милица Погорзелски, Председник Црквеног Одбора су провели високе госте кроз цркву и одговарали на њихова питања. Гости су затим обишли изложбу икона и фрески у парохијској сали, рад студената Академије за живопис и консервацију СПЦ из Београда. Иконе су реплике фресака настрадалих за време погрома на Косову 2003. године.

Председник Тадић је затим у пратњи својих домаћина и сарадника дошао под шатор где су га бурним аплаузом дочекали парохијани цркве Св. Саве заједно са својим америчким пријатељима. После уобичајене молитве Прота Александар је у име Црквеног Одбора и свих парохијана поздравио уважене госте и позвао Председника Тадића да свечано отвори фестивал.

На крају свог поздрава Председник Тадић је прогласио фестивал отвореним. Затим је провео мало времена са својим сународницима који овде живе далеко од свог родног краја.  Домаћу атмосферу су улепшали чланови трубачког оркестра Златне усте из Њујорка.  Председник Тадић је на крају замолио да још једном, пре његовог одласка, одсвирају песму Тамо далеко, што су они уз велико задовољство и учинили.
Вискоки гости су се затим опростили од својих домаћина и кренули према Вентворт Институту за Технологију где их је дочекала Др.Зорица Пантић, Председник ове уважене институције, да би се у вечерњим сатима вратили у Србију.

Фестивал је трајао до касно увече на велику радост свих присутних. Било је лепо видети велики број младих и деце за које су биле организоване посебне активности. Могло се запазити како млади момци и девојке с поносом носе српске шајкаче које су специјално за ову прилику донете из Србије.  У вечерњим сатима наступила је фолклорна група Грачаница која је својом игром и шармом одушевила присутне.  Био је ово први фестивал а жеља је и нада да сваки будући , уз Божију помоћ, буде успешнији и бољи.



(2 images)

11. септембар 2006. године

СЛАВА КАПЕЛЕ СВ. НИКОДИМА

Марс, Пенсилванија - У суботу, 9.септембра 2006. године, капела Св. Никодима у Епархији источноамеричкој прославила је славу Св. Никодима. Његово Пресовештенство Г. Др Митрофан служио је свету архијерејску Литургију. саслуживали су прота Недељко Гргуревић, прота Драгољуб Малић, прота Михаило Дахулић, прота Стеван Степанов, прота Стево Рокниђ, прота Радни Торбић, јереј Дејан Обрадовић, ђакон Драгослав Косић и ђакон Жељко Јуришић.

У пригодној проповеди епископ Митрофан је указао на српску традицију изградње и украшавања цркава и манастира, од времена Светог Саве на овамо. Капела Светог Никодима, украшена дивним фрескама, оплемењује душе верних који ту долазе. Навео је речи јеванђеља, изговорене на светој Литургији: ‘’Тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела и славе Оца вашега који је на небесима’’ (Мт. 5,16).

Врхунац догађаја био је освећење фресака које украшавају капелу Св. Никодима. Иконостас капеле је продужен. Епископ је похвалио рад иконописца Милоја Милинковића и рад на иконостасу Пола Адамса. После свете Литургије обављен је славски обред. Кума је била Смиља Сали Стон. После тога послужен је ручак за све присутне. Његово Пресовештенство епископ Митрофан се захвалио свима на посети, а нарочито проти Михаилу Дахулићу, ректору Богословије Св. Тихона из Саут Кенана, Пенсилванија.

У свом поздраву прота Дахулић је истакао чврсту везу Богословије Св. Тихона са српским народом и Српском црквом. Поменуо је да је свети владика Николај био ректор Богословије, и ту је окончао свој земаљски живот. Позвао је епископа Митрофана да посети Богословију, где студирају и српски богослови, што би за њих била јака духовна и морална потпора.

(6 images)